Nova Evropa

„Нове Европе“ и њиховом судбином пред судом, поновимо причу о Пелегрину, одузимајући у овом случају јунаку и то извињење да свој свесни грех чини први пут. Јер овај наш Пелегрин, наш Даламбер, није се задовољио досадашњим својим искуством, није се сетио — како би једна кратка народна

изрека резимовала смисао приче о Џелегрину — „батина“ што их је добио „као во на којега сељаци наиђу у купусу“, већ је — десетак година касније — утумарао поново у једно

туђе царство оглушујући се о његове законе, Само што овај пут туђа област у коју је ушао није била књижевна критика, већ терен много шири и клизавији, А наишао је на њега зато што је, задовољивши своје амбиције као чист научник (поставши редовним професором Универзитета и академиком), одлучио да настави ону каријеру за коју је одувек показивао предилекцију — „схвативши борбу за опстанак на нешто одвећ. бруталан начин“ — а у којој му је пок. Скерлић пожелео божју помоћ. Наравно да су и прилике, после Рата, погодовале овој његовој оријентацији.

Ш. Закључак.

После одговора [. Поповића и пок. Скерлића, неумитни критичар — постао је нешто мекши. Бар му, како изгледа, ипак није више било баш „потпуно свеједно“ шта о њему мисле и пишу сви, па је све више окретао леђа чистој науци а приклањао се — примењеној науци и књижевности, како је то пок. Скерлић добро уочио и јасно изрекао при крају свога одговора, У то су дошли ратови, прво Балкански па Светски, и прилике су се знатно измениле, поготово за интелектуалце, Чиста наука устукнула је, уступајући места „споредним зарадама“ и учешћу у предузећима више-мање књижевним и научним, да би се могло, више-мање, лакше живети, И наш некада чисти научник и неумитни критичар прелази све више са терена „чисте науке“ и „критике ради критике“ на поље научне трговине, и књижевне политике, односно терања политике науком и књижевношћу,

Први одлучнији корак на томе пољу била је његова позната брошура „Убијство Аустријског Престолонаследника Фердинанда", која је изашла у Београду 1923, и у исто доба на немачком језику (у преводу Хермана Вендла), чиме је добила велики публицитет и уједно донела већи приход. Какво је ово „сензацијонално" дело проф, Ст, Станојевића, са гледишта историјске истине и нацијонално-политичког, 0 томе је данас мишљење наших и светских компетентних кругова прилично неподељено, а подудара се углавном с оним што га је писац ових редака изнео у „Новој Европи" од 21. септембра 1923. У тој брошури плануо је још једном, вештачки

320