Nova Evropa

потпирен, критичарски жар и научнички мар писца приказа из године 1901, који тражи само „историјску истину пуну и целу“, те којега се „наравно, не тиче, да ли ће та факта, и да ли ће истина, приказана овде, бити пријатна и угодна или не,па ма коме то било". Плануо је, али не више старом ватром, иако поносити научник ни сада није реагирао на врло неповољну критику у „Новој Европи“ и, иначе, на коментаре наше и нама пријатељске иностране публицистике, држећи се још увек свог старог начела да он „никада никоме не одговара“. Али не више задуго, као што смо видели.

Ускоро затим, проф, Ст. Станојевић захватио је дубље у „науку“, па се дао на један замашнији и уноснији посао; почео је издавати своју „Народну Енциклопедију“. Видели смо већ како, и под којим материјалним условима. Одмах од прве свеске почели су се критичари бунити, и чули су се веома неповољни гласови; чак и неки сарадници, и многи од оних који су поздравили појаву саме књиге, убрзо су променули тон, па су замерке падале са свих страна као киша, и то не толико противу сарадника колико противу издавача и уредника. Он, проф, Ст. Станојевић, који је пок. Скерлића окривљавао за рад „у хитњи и на јуриш" на његовој „Српској књижевности у ХУШ веку", коју је онај радио три године, прегао је сада да изда — или, како би Скерлић рекао,

да „испева“ — читаву „Народну Енциклопедију“ за мање од три године! И он, неумитни критичар Ст. Станојевић, који је —- пре двадесет година — пио крв на памук сиротоме проф.

Драгутиновићу, зато што овај није изложио принципе на основу којих ће издати свешчицу Бранкових песама, пришао је сад издавању монументалнога дела какво је једна народна енциклопедија као да иде у сватове, без икакве спреме и припреме, заборавивши потпуно „шта све том приликом треба публици рећи“, Али, што је још много црње и горе, он несамо да није изложио принципе и одговорио на многа питања која се постављају при издавању овакога дела, већ очигледно не зна и не познаје „ни најосновнија правила којих се мора држати сваки онај који овакве послове ради“. То није било тешко уочити, па није чудо да је критика на „Енциклопедију“ испадала неповољно, врло неповољно. Ипак, уредник је ћутао и — терао посао даље, све до критике у „Новој Европи", т, ј. до — новог Закона о штампи, Тек што је овај ступио на снагу, проф, Ст. Станојевић, међу првима од научника и критичара, потрчао је, како смо видели, на суд, да ту потражи заштиту за свој књижевни рад, и да пред тај нови и досад непознати „форум науке“ изнесе своје тужбе противу критичара и своје „Народне Енциклопедије" и своје брошуре о „Убијству Фрање Фердинанда", С каквим успехом, и то смо видели, У

321