Nova Evropa

те је борба противу неравноправних уговора једна важна тачка у ослободилачком програму Кинеске Револуције.

Пламен Револуције прети да прогута све привилегије странаца у Кини. Отуда припреме свих заинтересованих Сила да сачувају, или бар спасу један део, својих позиција. Међутим, ангажоване Силе не мисле да своје интересе заштите на исти начин, будући да Велике Силе имају у Кини несамо заједничких него и супротних интереса. Ако их брига за досадашње позиције и приближава, могућност специјалних користи на рачун нарочите тешкоће једне од њих, исто их толико раздваја. Очевидно је у Кини највише заинтересована Велика Британија, Она је прва продрла у Кину, загосподарила најглавнијим пристаништима, добила најважније концесије, имала највише удела у финансијској контроли Кине, Она је стога данас највише узнемирена развојем кинеских догађаја, и њени односи према револуцијонарној Влади често су добијали опасно заоштрену форму. Она врши сталне флотне експедиције, и већ половином марта било је у кинеским водама око 60 ратних бродова, Она је решена да своје поданике брани са 20.000 војника, који ће у априлу бити размештени по шангајској „интернацијоналној насеобини" и британском „Сетлменту“. Честе флотне демонстрације против Кантона створиле су код Кинеза уверење, да је Велика Британија једини противник кинеске нацијоналне ствари, и Кантон је позвао Кину на бојкот енглеске трговине. Ево резултата двогодишњег бојкота: непосредна трговина Велике Британије са Кином износила је 1924 — 25%0 целокупне енглеске трговине са Кином; за две године опао је извоз из Велике Британије за 40%0, увоз за 20%0, а укупан промет за 34%, Још катастрофалнији је пад трговине између Хонконга и Кине, који је износио 1924 — 60%/0 целокупне енглеске трговине са Кином; у току две године и увоз и извоз и целокупан трговачки промет опали су са по 7570! И трговина осталих делова Британске Империје показује велико опадање.

Док је британска трговина трпела штете услед бојкота, дотле је Јапан вукао отуд користи, и то готово у истој сразмери у којој је Велика Британија претрпела штете; док је, например, британски извоз за Кину спао у току 1924—25 од 72 милијона фуната на 59 милијона, за то исто време порастао је јапански извоз за Кину од 43 на 54 милијона фуната стерлинга. Исти процес наставио се и у 1926 години. Види се дакле јасно, да се британски и јапански интереси у Кини никако не поклапају, па је сасвим разумљиво што је Јапан стално тежио да одржи што боље односе са револуцијонарном Владом, те због тога у више махова одбијао енглеске предлоге 9 енергичној заједничкој акцији противу Кантона.

287