Nova Evropa

Америка се у Кини појавила доцније, када су остале Силе биле већ извршиле деобу интересних сфера и учврстиле стечене позиције, услед чега је америчко надирање било знатно отежано. Америка зато истиче принцип „отворених врата“, т. ј. принцип равноправности свих заинтересованих Сила у Кини, т, ј. тражи пуну једнакост услова за конкуренцију. Под таквим условима, економски најмоћнија, Америка би врло брзо истисла своје конкуренте и монополски загосподарила Кином. Америка сматра, да ће слободна Кина бити приступачнија том њену принципу „отворених врата“, па је зато већ у више махова изјављивала, како са симпатијама прати успехе нацијоналне Револуције у Кини, и кад је Велика Британија, јануара ове године, предлагала заједничке кораке против Кантона, Америка је то без оклевања одбила. Келог је тада изјавио, да ће Америка несамо одржати неутралност према кинеском грађанском рату, него да је „спремна ступити и у предговоре са сваком кинеском владом, или представницима кинеског народа, ради споразума о потпуном укидању царинске контроле и пуном васпостављању царинске автономије“, Дабогме, не може се тврдити да ће Американ у будуће задржати ову своју политику према револуцијонарној

ни. На њено држање утицаће несумњиво даљи развој и дефинитиван карактер Кинеске Револуције, и њене непосредне последице,

Носилац Кинеске Револуције данас је Куо-Мин-Танг, кинеска Народна Странка. Куо-Мин-Танг је творевина великог вође кинеског народа, Дра. Сун-Јат- Сена, за чије су име везане све ослободилачке борбе Кине у току последње три деценије. Сун-Јат-Сен је још 1894 године основао у Кантону „Друштво за обнову Кине", које је након несрећног Кинеско-јапанског Рата безуспешно покушало да путем оружаног устанка дође на власт, После Боксерске Побуне (1900), револуцијонари у Кантону извршили су, с исто тако мало среће, један нов устанак, под вођством Сун-Јат-Сена. Године 1905, Сун-Јат-Сен оснива нову револуцијонарну организацију под именом „ТунгМенг-Хуј", која је 1912, после револуције против Манџу-династије, реорганизована у партију Куо-Мин-Танг.

Програм Сут-Јат-Сена дао би се изразити у три речи; „Нацијонализам, демократизам, социјализам“. Овако је СунЈат-Сен формулисао свој програм још 1907 године, али тек доцније, од 1922 до 1925, дао је тим лозинкама прецизнију и пунију садржину. Док је за њега нацијонализам био раније борба противу туђинске династије Манџу, дотле је он за њега доцније значио борбу против иностраног империјализма, Његов демократизам узео је за образац демократију Сједињених Америчких Држава: он је хтео да народ заиста буде извор

288