Nova Evropa

Književni pregled. Drugo književno pismo iz Slovenije,

S one strane Kupe i Sutle, i na ušću »slovenačke kćeri« Save, retko se čuje o kulturnom životu Slovenaca, a napose o njihovoj književnosti, Knjiga, štampanih u jeziku Prešerna, Cankara, i Župančića, malo se nadje, a još manje prodaje, u Zagrebu i u Beogradu. Srpskohrvatske knjige, pomalo već i ćirilicom, sve više prodiru medju Slovence kao prirodna peneiracija sroane kulture, Time nastaje — sama po sebi, bez · ikakvih »oktroja« odozdo — atmosfera približavanja i ироznavanja, volja za saradnjom, U slovenačkim novinama beleže se, iako ne sistematski, važnije kulturne pojave medju Hrvaliima i Srbima; publika je dosta iscrpno informisama o zagrebačkom i beogradskom pozorištu; a gdekad se nadju u dnevnicima i referati o novim srpsko-hrvatskim knjigama i vidjenijim revijama, U srpskohrvatskoj kulturnoj sferi ovakve su mformacije o Slovencima iznimke. Ova izolovanost Slovenaca u kulturnom, naročito u književnom, jugoslovenskom svetu, izgleda veštačka i neodrživa; a potiče ponešto iz nehaja, a ponešto iz predrasude, da je slovenačka književnost, budući pisana u »dijalektu«, jugoslovenski anahronizam, koji nema budućnosti, Pisac ovih redaka utvrdio je, u jednom ranijem svom književnom pismu iz Slovenije (vidi »Nova Evropa« XII, 433—38), da nema dovora o nekakovu stapanju ili napuštanju jezika, koji imade danas već svoju svest, svoj razvoj, svoju prošlost, i dosta lepu književnost, i koji nije, i ne može da bude, u jugoslovenskoj kulturi {i onoj budućoj) ono što је паprimer kajkavski dijalekat, Uostalom, prepirke o tome danas su suvišne, jer su činjenice vazda ubedljivije od reči,

U današnjem pismu hoćemo da nadovežemo na članak iz godine 1925, te da damo neka nova zapažanja o stanju savremene slovenačke književnosti,

Najvažnija karakteristika današnje slovenačke književnosti Jeste, po našem sudu: novo svrstavanje mladih, tvoračkih sila u cilju jasnije i modernije kulturne, a napose literarne. orijentacije, Nova središta odgovaraju, doduše, u samoj jezgri, starim idejnim smerovima, borbi izmedju materijalizma i idealizma, realizma i romantike; ali mlade generacije daju toj borbi nov oblik i drukčiju boju, a spajaju je sa duhom poratnog Vremena, naročito s njegovom jakom socijalnošću, Nije to novo proleće u slovenačkoj kulturi, niti izlazak iz književne krize, koja je nastala nekako sa Cankarovomi smrću; ali u provirivanju mladih sila oseća se blizina boljeg, plodnijeg doba. Dok stare književne revije — kao »Ljubljanski Zvon« i

33