Nova Evropa

ници) било би; како би та Чесма, да је у своје време могла бити довршена, стајала на ондашњим Теразијама, и да ли су Теразије уопште прикладно место за споменик ове или које било друге врсте, или не7 Али то питање, ако се на њега негативно одговори, повлачи за собом непосредно друго питање: има ли Београд уопште погодна места за споменик, и поименце за споменик „Победи", и кад ће га имати; — За Теразије, и за Београд овакав какав је, није вероватно одговорна данашња београдска Општина; али је поуздано још мање крив Мештровић. Осим, можда, што је требало рећи још онда кад се повела реч о Чесми —: „Изволите, господо од Отштине, пре свега изградити Београд, па ме онда звати да правим за њега споменик!.,." Уосталом, и овај једино могући приговор, данас, у овом случају, отпада, будући да је општински закључак, да се овај и овакав „Победник“ има поставити тек привремено, :

Сви остали приговори, изнесени у куријозној дискусији

или кампањи која се пред нама — децом ХХ века — водила, потпуно су без стварне подлоге, и откривају — и без обзира на личне и закулисне мотиве појединих „критичара“ — једну

незрелост суђења и пометеност појмова какву тешко да памти | културна историја човечанства, Нећемо нипошто да кажемо, да сваку дискусију по овом предмету отклањамо и сматрамо непотребном и депласираном; напротив, мислимо да је сваки јавни споменик изложен критици средине у коју је постављен, и то критици и најширих слојева, управо целога света. Али се ради о начину на који се води овака дискусија, и о правцу којим је упућују они који су позвани да у њој узму прву реч, У нашем случају, већ час у који је она заподенута (и завршена 7) — док још није споменик ни постављен — сведочи о отсутности стварне полазне тачке за стварање озбиљнога суда. и разложне критике. Јер одиста, да је београдска Општина била умешнија, па успела подићи бронзану фигуру на Теразијама пре него што допусти да се развије и разлије разговор о појединостима постављања, и о утиску споменика о којем публика зна тек да постоји, уверени смо да до ове и оваке дискусије не би ни дошло. Овако, дало се маха оној нашој кобној расној или нацијоналној особини, или навици, да сваки имамо о свему свој суд, и хоћемо да га кажемо, па ма неимали несамо стручне спреме и потребног образовања на том подручју већ ни предмета пред очима, — тек онако од ока и насумце. Иста фигура „Победника", пре неколико година, појавила се била изненада, пригодом, пред очима загребачке публике (пред Уметничким Павиљоном), и то на још мање погодном месту и још пригодније постављена (на постољу од дрвета, на три метра висине), и — после три дана сензације освојила је гледаоце, тако да је београдска Општина морала

5