Nova Evropa

Srpski idealizam je razbijen, Ali na jednom svom sporednom delu, Kako izgleda, Srbi iz Srbije ne mogu da igraju ulogu dlavnog neimara i graditelja, Propao je lokal samo, i ništa drugo. Propao je i on samo momentano i za vreme, Sve je drugo ostalo, i ona viša težnja da Srbi, da svi Srbi zajedno odrede glavne linije, obrise i temelje Jugoslaviji, da bar u tome velikom i istorijskom radu sudeluju integralno, i ostala je ona najviša i najsvetija težnja, da svi Jugosloveni budu okupljeni u jednoj državi, pa makar svi Srbi zajedno kod toga igrali i sporednu i nevodeću ulogu, Sa spasenjem i obnovom ove ideologije biće sačuvana i špasena snaga srpskog idealizma, Od cele konstrukcije oboren je jedan deo, jedan detalj, možda jedna iluzija. Glavnica mora ostati ako je iole dobre i čestite snage bilo, Ne budimo nervozni i ne preterujmo/

Uzmimo, da je siguran fakat da smo mi srpski idealisti izgubili fiksno središte naših iluzija, Jesmo li ga izgubili zauvek? — Ko to može danas unapred da tačno odredi i kaže? Ali mi svi osećamo, i tako mislimo, da ga više u Beogradu nemamo. Dobro je ipak pričekati sa konačnim odlukama, a naročito sa isticanjem ideje da pošto-poto treba da tražimo drugo neko središte. Pre svega, reaktivna moć Srba i Srbije nije mala. Zato pričekajmo! Briga za novi lokal, za privremeno sklonište svih naših starih bojnih zastava, nije takova da se mora očajavati, Pre svega, mi imamo naša provincijalna središta, Tu se možemo privremeno skloniti, Ne samo pasivno zavući u kraj, nego energično i aktivno sakupiti razbijeno, zaštititi oslabljeno, prihvatiti novo i pridošlo, i sve to održati u budnom, živom, spremnom očekivanju za aktivitet, Lokalizacija živih moralnih snaga našeg naroda u Zagrebu danas zove nas da sa Zagrebom održavamo najaču vezu i najživlji odnošaj. Ali, u stvari, sve što se zbiva ne sme da nas zbuni suviše, da zaboravimo na vrhovni cilj. Snivanja su prošla i probudjenje je neprijatno, Srpski idealisti se snalaze i moraju se snaći, ako ne će da postanu komični, Т.

Ti

Да покушамо превести на језик наше дневне политике ове тако јасно и снажно исказане идеје у предњем чланку; да га илуструјемо примерима и чињеницама из нашег свакидашњег јавног живота и политичког збивања, Без нервозе и без претеривања,

Први згодан пример пружа сам писац горњега чланка, и оно што се недавно, у Србији и у Београду, догодило с њим и с једним његовим ранијим чланком у „Новој Европи“. Док се још стварала она „атмосфера убијства“ у Народној Скупштини, из које се родио 20. Јуна, и све што је затим следовало, гледајући отворених очију и унапред куда води онака

154