Nova Evropa

4. беспредметна и бесомучна игра политиком и државом професијоналних народних „вођа" и „отаца“. Др. Л. Поповић написао је чланак „На окуп, другови из Деветстоитреће!" (види „Нову Европу" од 11. јуна 1928), у којем позива на поновну активност и удружен јавни рад своје некадашње другове, генерапију са којом је он године 1903 основао у нас Соколство и отпочео организацију народне снаге у пречанским крајевима, створивши тако позадину и темеље на којима је онда почивао отпор народа и народних политичара (Хрватско-српске Коалиције) противу насилничког режима Аустро-Угарске, Идеја онога позива била је, да се — у оваким најним данашњим приликама —_ поново крену и опет лате активног јавног рада и они народни борци и некадашњи прваци који су своје већ учинили за народно јединство и за стварање ове лржаве: „Мислили смо,

да нас неће више требати,... али смо се преварили... Морамо се вратити, и прионути поново, морамо учинити нове напоре, да подупремо ово данашње друштво наше..." А кон-

кретни предлог за састанак имао је да уследи напоредо са позивом на Соколски Слет у Скопљу, који је — пре 20, Јуна замишљан у много већем обиму, тако да се на њему манифестује, поред јединства југословенског, још и солидарност Словенства, под чијим би окриљем лакше пало Југословенима да се збрате, Тај чланак оснивача нашег Соколства и једног од првих народних бораца из пречанских крајева који је, узгрел буди речено, године 1918 понео y Србију (са Валеријаном Прибићевићем) формалну понуду Народног Већа у Загребу за уједињење — примљен је у Београду са потпуним неразумевањем. Сам уредник београдских „Новости“, коме се чланак учинио нарочито важним па га је пренео 7 пелости, признао нам је, да му је један од најстаријих и најотледнијих радикалских првака изјавио, како није знао да би Др, Лаза Поповић имао било какова учешћа „у завери од 29. Маја"; а у истом оном броју злогласног „Јединства“ у којем се позива на убијство вођа СД Коалиције, изашла је и белешка пуна потсмеха и поруге за чланак Л, Поповића и његова писца, који да баш никакве везе није могао имати са 29. Маја!... Очигледно, ово изненађење и неразумевање у Београду, у овом случају, потиче отуда што ни најистакнутији србијански политичари не знају шта се дешавало и шта је рађено у нацијоналном погледу пре Рата „преко“, преко Дунава и Саве, и кад и како је шта утицало на политичке догађаје који су се после одиграли а који су напокон — напоредо с успесима Српске Војске и с помоћу Савезника у Рату —_ довели до постанка Југославије, Њима у Србији и у Београду, позната је и значајна и година 1903 само, и искључиво, по 29, Маја, као што и за „нови идеал“, Југословенство, знају они, и признају га, само онако како га је „победничка

155