Nova Evropa

Чланак лорда Ротермера у „Рау Ма:"-у, и кампања која. се нањ надовезала, значили су дефинитивни прекид преговора. Уздајући се, поред одличних односа с Италијом, у снагу и утицај Ротермерове штампе у Енглеској и на Друштво Народа, Мапарска је сматрала да је Уговор о Арбитражи с Југославијом непотребан, и да ће Мала Антанта пасти под другим ударцима, | Лордова је акција код нас омаловажена, колико је преко Драве прецењивана. Лорд Ротермер, Mako je незванично лице, иако нема онога утицаја који је имао пок. Нортклиф, ипак располаже огромним бројем читалаца, који у вртлогу данашњега живота немају много времена за критичка расматрања стања земаља које у својој огромној већини познају једва и по имену. Да су његови први чланци дочекани муком од стране Мале Антанте, и од друге европске штампе, његова би акција можда —- наличила боксовању с ваздухом; али је полемика отпочета одмах, и цела европска штампа бележила ју је, или коментарисала. Први плотун осут је на Чешкословачку, где. је — како изгледа — повређено аграрном реформом неколико британских интересената, па су њени званични кругови прихватили рукавицу и отпочели борбу. |

Познат је захтев Ротермеров: Тријанонски Уговор треба подвргнути ревизији, и Маџарској вратити територије на којима у већини станују њени сународњаци, а које државе-наследнице прогоне и не дају им права која их иду по Уговору о Миру; другим речима: исправка граница на основу етнографског принципа. У наредним чланцима, „Папу Ма" изнео је многе случајеве такових „прогона“, упоређујући режим у наследним државама са средовечним методама владања!... Неправда има, дабогме, увек на свету, и увек ће их бити, и тешко је победницима од данас уживети се одмах у улогу равноправних са побеђенима; али ће и то проћи, и изравнати се, као што се изравнава површина огромних вода након жестоких олуја. У сваком случају, „ПаЏу Маџ", и његови инспиратори из саме Маџарске, тврде да је Тријанонски Уговор редигован на основу кривих статистика, које су Мировној Конференцији ставили били на расположење непријатељи Маџарске. На маџарске податке наводно није се довољно узимало обзира, Међутим, треба пре свега одговорити на ово питање: каква би данас била карта Европе, да су Централне Силе добиле Рат7 Колико би слободе владало у побеђеним државама, нарочито оним мањим 7... Колико би контрибуције плаћао цели свет7.,. На ово Маџари одговарају, да Маџарска није хтела рат, њен Министар-председник (гроф Тиса) противио се, кажу, уласку у рат 1914, То је истина, — али се противио једино с разлога што је држао да Аустро-Угарска није довољно спремна за рат и да ће рат изгубити; а кад је рат, и!противу његова мишљења, објављен, ниједном јавном изјавом није устао насупрот

214