Nova Evropa

данашње далеко разрађене профилаксе, и има своје пуно значење само за англосаксонске земље, са њиховом високом општом културом и снажном традицијом приватне иницијативе; другде, па и у нас, диспанзер је организован у складу са нашим приликама, имајући у виду наше нарочите потребе. Осим тога, непрекидни развој профилактичке мисли открио је шира поља рада, указао је на далње дужности, што је све више компликовало задатке диспанзера. Идући доследно у стопу за етијолошким открићима, увидело се да је досадашњи рад диспанзера — као постављање дијагнозе, обилажење болесника, давање лекова, постеља и рубља, привремено смештање у заводе за лечење, обавештавање, и стална дезинфекција, тек од делимичне заштитне вредности; ова може бити потпуна једино ако се све мере предохране могу до краја спровести, и са психолошког, и правног, и социјално-медицинског стајалишта, и ако нездрави социјални односи — у којима туберкулоза налази корен свог опстанка — буду такође одстрањени. Другим речима, социјални и лични односи имали би се у потпуности хигијенизовати по начелима социјално· медицинске правде, међу којима су најважнија: подизање здравих станова, рацијонална исхрана становништва, хигијенско уређење радионица, фабрика, школа, касарни, разних надлештава, и приватних домова, и довољна стручна здравствена. заштита онде где расте, искоришћује се, и излаже опасностима, биотичка вредност људи,

Већ само пренашање тежишта борбе на предохрану модерним профилактичким средствима значило је велики прогрес у концепцији о правилном решавању проблема. Сразмерно са мање жртава, лакше, трајније и боље, почела се тиме у корену сузбијати ова болест, А систематски спровобено здравствено просвећивање народа, популарисање здравог начина живота свим достижним средствима, и указивање на могућност далеко смишљеније употребе раније често по здравље штетно утрошених вредности за одржавање живота, омогућило би постепено приближавање том здравственом идеалу. (С овим напоредо сазрело би, и све би се јаче распростирало, уверење, да је питање оздрављења од туберкулозе претежним делом зависно од просвећености и животне воље самога друштва, На том, пак, степену опште свести, задатак хигијеничара био би, да набујалу животну вољу народа канализују исправним путевима, да је вазда стављају на ону тачку проблема где би произвела најдубљи утисак; речју, да ту вољу специјализују и спецификују. За извршење тих одлучујућих задатака потребни су високо квалификовани организатори социјалне заштите, Начини савремене пропаганде, законодавство, управна организација земље, психолошке OCOбине појединих покрајина и племена, колективни душевни

248