Nova Evropa

решава се често судбина здравља многог појединца. Није стога чудо да народи са великом свешћу о биолошкој вредности уводе чак законске мере за обезбеђење здравог порода, Али и здраво биће, кад угледа свет, долази одмах већ првим удисајем у читав сплет социјално-економских односа, који пресудно делују несамо на његово здраље него и на његов живот.

ете је, може се рећи, обезбеђено, ако сише материно млеко: али социјално-економски односи ни то не дозвољавају многој деци, поготово откако се жене све више запослују по занатским и индустријским предузећима. Социјално-економски односи удаљили су жену од њена правог задатка —- од матере, и на тај начин починили управо пустош међу рацијоналним и здравим породом.

Међу социјално-економским односима главни је фактор незнање. Зато се незнање мора увек сматрати највећом болешћу једног народа. Према томе је социјална педагогика уједно најбољи лек, а сигурно вреднији од масе лекова које лекари преписују. Сузбијање незнања, ширење писмености и ошштег знања, од већег је значаја за унапређење народног здравља од многих чисто здравствених установа. Добро уређена, по свим прописима хигијене зидана школа, са добрим учитељима, више вреди за народно здравље од болнице, Услед незнања постала је, у примитивној средини, болест позитивна, а не здравље, Услед незнања је куративна медицина столећима и деценијама потискивала превентивну медицину, која је дигла главу тек након огромних жртава у народним животима. Услед незнања су лекари били до недавна у највећем броју поклоници индивидуалне терапије, а притом често и покловици аугурства, мислећи да се увек при медицинском деловању треба служити страним народу непознатим језиком, заступајући гледиште да је старање о народном здрављу домена искључиво лекарског деловања.

Велики социјални покрети унели су прва нова схватања у старање о народном здрављу. Велики социјални реформатори, који су стајали у средини великих радничких и пролетерских борба за социјалну и економску једнакост и праведност, дали су медицинском деловању печат социјалног рада. Отуда је разумљиво, да ми међу највеће пијонире народног здравља, међу највеће народне лекаре, убрајамо велике социјалне реформаторе ХЈХ и ХХ Века, који се нису ни бавили званичном медицином. Лекари су се —- полазећи са уског гледишта индивидуалне, куративне, помоћи —- често борили, и још увек се боре, противу многих социјалних рефорама, сматрајући их штетнима по њихове сталешке интересе. Социјални моменат у медицини јасно је доказао, да свако медицинско деловање мора бити и социјално. Само та два фактора . напоредо могу донети трајне успехе народу.

230