Nova Evropa

Према томе, проблемима народног здравља треба да се баве сви, а несамо лекари. То није монопол лекара, него је дужност и брига свих без разлике. За сваког појединца постоји, пре свега, једна велика дужност; да буде здрав,

__ Медицина је углавном преживела две значајне перијоде: да тако кажемо, аристократску и демократску, Аристократско доба медицине било је кабинетско, лабораторијско, клиничко, везано за лабораторије, апарате, ограничено само на мали број изабраних људи, пружајући помоћ само онима који су је тражили и који су је могли тражити, То је доба донело значајне успехе у науци: али није успело да те тековине учини општим. Ново и значајније доба медицине, то је њезина социјализација и демократизација, Данас се иде углавном затим, да старање о здрављу буде опште, да на њему сараБује цео народ, а болесни да се траже свим методама организације и социјалног деловања, а не да се очекују, Лекару том времену постаје тек једним фактором општег старања, економски независним од болесника, — прави пијонир здравља, више учитељ него лекар,

За овако деловање највећи део данашњих лекара није одгојен, Медицински факултети, у великој мери, живе од традиција, иако ове стварно данас много не значе. Медицински факултети у нашим крајевима спремају будуће лекаре на болесном или мртвом материјалу, На том материјалу не може се много научити за потребе здравог живота, Студент медицине стално је под утицајем патологије, а тек узгредно чује нешто о здрављу, о хигијени. Није онда чудо, да лекари нису дорасли да пресудно решавају о правим здравственим потребама своје средине, Него недовољно и погрешно спремљени остају пострани, па их често и не питају при решавању здравствених проблема. Лекар се сувише и одаје у индивидуалном смислу, а готово ништа у социјалном, Ако лекари хоће да буду фактори при унапређивању народног здравља, они морају бити пре свега социјални радници, Ради кривог лекарског одгоја, и наша велика организација социјалног осигурања чини огромне издатке за 6олести, а не за здравље, Лекари би баш у тој организацији требало све да учине, да осигурани чланови не добијају највећу помоћ само онда кад се јаве да су болесни, већ да је добијају и онда кад то нису. Тако једна значајна установа код нас постаје пропагатором болести а не здравља, што би јој било главна дужност,

Организација наше нове хигијенске службе ради на основу оваке идеологије, Захваљујући великој помоћи од државе и од великих пријатеља са стране, она је сваким даном снажнија

и здравија, Др. А. Штампар.

231