Nova Evropa

ност“, за оваку стварност, па поведе опет борба за идеју. Јер без идеје свака је стварност, и свака политика, пуста. То најбоље показује данашња политика србијанских странака. Ако Демократска Странка то признаје, она има да се определи за нову политику, и да поведе борбу за идеју праве демокрације и интегралног Југословенства, А ова идеја претпоставља једнакост и равноправност свих народних делова, неводећи рачуна о „централном делу народа“, са посебним правима и утицајима. Ако то Давидовић и Грол не увиђају, њима се не може помоћи.

Ћ.

Ekonomski pregled, Načelnik Hajncl (Heinzel),

Uloša Zagreba u našoj državi daje se uporediti sa položajem Milana u susjednoj Italiji, Rim je postao političkim cenfrom; ali je Milano ostao jednim od kulturnih centara, a pogšofovo privrednim centrom ujedinjene Italije, Finansijska snaga, u prvom redu tršovina i industrija, koncentrisani su u Milanu i oko njega, te Je značaj Rima u tom pogledu sasvim neznatan. Isto tako u našoj državi, pored Beograda kao političkog centra, Zagrebu je, takoreći od prirode, namjenjena uloga jednog od kulturnih središta, i naročito privrednog centra naše države. I odista je oduvijek, a pogotovo u prvo vrijeme poslije ujedinjenja, u našoj privredi Zagreb imao prvu riječ, Tu je skoncentrisano nesamo naše vodeće novčarstvo, nego su tu i vodeća #:50vačka i industrijska poduzeća. Pri sve tom, nažalost, položaj Zagreba sasvim je drukčiji od položaja Milana; jer, dok u Italiji niko ne ide zatim da Milanu pravi smetnje i poteškoće u njegovu kulturnom i privrednom razvijanju, i dok se iz Rima ništa ne poduzima da bi se sam Rim silom učinio i privrednim centrom Italije, kod nas se interesi Zagreba namjerno zapostavljaju, i sve se radi da bi Beograd i u tom pogledu potisnuo Zagreb i postao i privrednim središtem države. U tolikoj mjeri, da se može reći, da je položaj Zagreba kao privrednog centra naše države ugrožen, pa je on već morao i prepustiti nekoliko privrednih pozicija u korist Beograda, 1 to, naglašavamo, ne postoje neki prirodni uslovi za to, već se ovo radi svjesnim nastojanjem političkih faktora koji su se desili na čelu ove države. Deset godina jačeg oporezovanja Zagreba nego Beograda, naprimjer, spada u red takovih nasilnih mjera, o kojima mnoga poduzeća, kad stvaraju odluku gdje će da postave svoje centrale, vode, i moraju da vode, računa. Zatim: državne i poludržavne novčane ustanove (kao Narodna Banka, Državna Hipotekarna Banka, Po-

287