Nova Evropa

којим редовним судом на територији бивше Краљевине Србије, Што је речено за одбрану оптуженога вреди и за заступање оштећенога, у течају поступка и на главном претресу, када - се оштећени даје заступати преко правног заступника.

Још и други разлози искључују заступање оптуженога по иностраном браниоцу, дотично заступање оштећенога по иностраном правном заступнику. Пре свега, наступом једног такова заступника настало би питање његова идентитета и његова оспособљења, као и питање познавања службеног језика, ако се неће дозволити да се одбрана и заступање интереса оштећеника могу вршити преко тумача! Ако такав заступник не познаје службеног језика, и ако се дозволи да он на свому језику заступа поверене му интересе, — како ће председатељ главног претреса пазити, да се бранитељ придржава истине, и да неумесним извијањем и разлозима ствар не одуговлачи, што му кривични поступак нарочито ставља у дужност7 Рећи ће се, да председатељ може и познавати тај туђи језик. Да, може, али ко ће да то правоваљано установи; и, ако је то установљено, што ће бити, ако овакав заступник постави у течају претреса предлоге о којима председатељ сам не може да расправи, већ треба да их реши суд, а овај не познаје језика са којим се тај заступник служи 2 Ако би пак и суд познавао тај језик, ко ће то и на који начин да установи за државне судије, а ко и како за поротнике, буде ли се радило о главном претресу пред поротним судом 7 Што ће бити, да останемо при самим службеним особама, коначно, са деловођом, и ко ће да установи да ли и он познаје језик којим се служи тај заступник Овакова и слична питања, нарочито с обзиром на права оштећене странке, дотично одбране, искрсаваће на свакоме кораку и довешће заступање по иностраним лицима до апсурдума, као што је апсурдно и само постављање такових питања, која су у стању да нас подсете на капитулације старе Турске и Кине, на конзуларне судове предратног Египта, те да од судова предратне Краљевине Србије учине неко светско паноптичко чудовиште !

Рекло се је, да је Кривични Поступак бивше Краљевине Србије либералан, и да дозвољава оптуженоме да се послужи и иностраним одветницима; али да ови не смеју иступати као бранитељи, у смислу истог тог Поступка, Пре свега, либералност Српског Кривичног Поступка јест бајка. Професор Марковић каже о њему, да је био несавремен још у времену када је донесен, а да је данас немогућ! Али, рецимо, да је тај Поступак у највећој мери либералан, и запитајмо; ако инострани одветник не сме да наступи као бранитељ у смислу тог Поступка, као ко ће онда да наступи — ; као оптужеников пријатељ, као публика2 То му је слободно; али његова делатност развијаће се онда иза кулиса, и биће, у најбољем

269