Nova Evropa

Друштвени преглед.

Матичина Споменица. (Прилог објашњењу кризе у Матици Српској.)

Оглашавана за стогодишњицу Матичину, па одлагана у више наврата (види на омоту „Нове Европе" од 26. септембра. 1927), споменица „Матица Српска 1826—1926" угледала је света, напокон, крајем године 1927 и почетком 1928. Технички одлично опремљено (у загребачкој „Типографији“), ово „издање Матице Српске“ скупо је стало Матицу, несамо новчано“) него и иначе, „ометајући правилан и успешан рад" за три године, како признају сами извештаји Књижевног Одбора за године 1925/6, 1926/7, 1927/8, и 1928/9 (види „Ради именик Матице Српске" за годину 1929, на страни 32); „Издање Споменице и Албума, којима је Матица Српска желела, достојно обележити стогодишњицу свога рада, толико је оптеретило средства која су Књижевном Одбору стајала на расположењу, да се је због тога узрока и издавачки и остали просветни рад, који спада у програм рада Књижевног Одбора, морао свести на најмању меру, или чак и сасвим обуставити",

О тој Споменици, осим рекламних бележака —- пласираних већином од стране саме Матице и уредништва „Летописа“ —- врло се мало чуло у нашој штампи, нарочито у нашим часописима, И оно неколико озбиљнијих листова (побројаних на крају овогодишњег „Рада и именика“, на страни 89—94) који доносе краће приказе и белешке о албуму „Српска Уметност у Војводини", који је изишао напоредо са Споменицом, добро се чувају да говоре о Споменици, па је натпис „Гласови стране штампе о свечаним издањима" у „Раду и именику“ очигледно плеонастички (ту је Споменици намењен свега један редак, док све остало говори о Албуму), Књига од 704 стране у [оПо-формату, све и да није свечано издање Матице Српске, заслужила би већу пажњу од стране наше критике и штампе, Овако, држећи у рукама (обема) ову тешку књигу у добру повезу, човек је у искушењу да помисли, да ни други не знају шта ће с њом, и да немају погодна места за

") Према извештају Књижевног Одбора, поред 500 још нерастурених комада Споменице и Албума (од укупно 3000 примерака), није до данас могло бити утерано за растурене примерке још Дин 330.110 (види „Ради именик" Матице Српске за годину 1929, стр. 32), што значи да једна велика трећина читаве накладе није растурена или плаћена. При свем том „службени орган" Матичин, на другом месту (види „Рад и именик" за 1929, стр. 89) каже, да су ова „издања углавном распродана, — на стоваришту се налази мања количина" !...

247