Nova Evropa

њу у својој књижници, а још мање да знају куда да је дену ако су мало боље загледали у њу. Прискочићемо у помоћ бар нашим читаоцима, који се — као и ми сами — интересују за стање у данашњој Матици и брину за њену судбину, па ћемо заједно прелистати мало пажљивије ову Споменицу, и извући на крају неке закључке.

Што видимо на први поглед, још споља, то је да је ова Споменица о стогодишњици Матице Српске дуга 34 ст, широка 25 ст, дебела 4 ст, и тешка — са своје 704 стране 33/4 килограма. Површина поједине стране износи дванаестину квадратног метра, од чега је отприлике половина испуњена словима — 45 редака, по 78 слова просечно, — а половина је празна. Дакле, половина целе књиге је празна. У руци се та полупразна књига држати не може; а тешко јој је наћи места и на столу, за читање, Корице су јој прави оклоп, док су слова — и споља и изнутра — велика и чиста, и с пуно украса, Прави споменик! Само, шта кошта то расипање хартије, слагања, коректуре, украшавања, коричења, то луксузно прождирање простора и техничког рада Та маса новаца и слова, пустош и ширина, кулук типографије, све надугачко и пребогато, зар не потсећа на раскошне бачке сватовег Па још кад се прате извештаји ове Матичине Управе о раду ранијих управа („о недостатку равнотеже између програма и рада, с једне, и финансијских моћи Матичиних, с друге стране“, види Извештај Скупштини за 1927, стр. 19), и кад се види, да су ова „свечана издања“ припремана истодобно са долажењем до закључка, „да су финансијска средства Матичина врло слаба" (14. 21), онда морамо да се запитамо: чему све то, и ради кога 2 Рекли бисмо; рекорд неквалификованог распикуће који се нашао посред наследства туђе стогодишње муке и имовине, Јер, да погледамо мало изближе, шта се управо хтело с овом књигом,

Узмимо да циљ оправдава средство. — „Управа Матице Српске, припремајући прославу Матичине стогодишњице, желела је да тај историјски датум обележи делима која ће дати преглед њена стогодишњег рада и социјално-културне активности Срба у овим крајевима... Тога ради одлучила је да изда историју свога стогодишњег рада и живота“,,. То је циљ, У предговору Споменице тај се циљ детаљније одређује: 1) историја свога стогодишњег живота и рада, 2) историја сликарства и архитектуре, и 3) политичко-културна историја Срба у Војводини, Овај трећи део циља, очигледно најважнији, изостао је при прослави, закаснио је, Ila је дакле остао крњ. Ипак је он, и овако крњ, приведен у дело. За постигнуће овако крњег циља узето је гломазно средство. То је, поред Албума, ова Споменица,

248