Nova Evropa

Гломазно, кажемо, према оном што смо већ видели споља, држећи књигу у рукама. Али, можда спасење и оправдање лежи у садржају2г — Да видимо,

Пре свега, ова велика књига нема душе ни срца, Хоћемо да кажемо, нема једног срца, нема једне душе у њој. Оно што је држи на окупу, то је наслов, и то су корице, Унутри, има предговор без потписа, и група од осамнаест људи, разних људи, са двадесетак чланака, који — дужи или краћи, или сасвим кратки, — следе један за другим, без унутарње везеи логичне потребе, иако се чини да претендују на неку исцрпност и на неки континујитет, (Стварно, таких чланака могло би се нанизати још читав ред, чак и са важнијим насловима (например: „Шта је писано у Летопису Матице Српске о Војводини"), или бар исто тако оправданим темама (например, кад већ има „Матица Српска и стара класична књижевност“, зашто да нема „Матица Српска и народна поезија"; или, поред „Филозофија у издањима Матице Српске", зашто не би могло бити речи и о Психологији, Физијологији, ит.д, у издањима Матичиним 7), у недоглед; а о предметима који су ушли, зар не би могли ови, или други, писци изнети још ваздан тога, и много чега другог, Ко је начинио програм, прочитао и средио овај материјал, уредио ову Споменицу, је ли Управа Матице (целокупна), или само Књижевни Одбор, или Уређивачки Одбор (јер и такав постоји), или можда Књижевни Савет (скупа са почасним члановима, или без њих), или Уредништво „Летописа" Матице Српске, или — напокон један од „стручних референата" „Летописа" (има их три), који овде ништа нису написали, можда зато што су хтели да ствар објективно уреде7... Свакако је ефекат: разнородност произвољно узетих делова, поређаних у механички ред. Етикете су куријозне, Уместо целине, унутрашњом невољом саливене у једно, постоје фрагменти, почетнички, површни, „љубитељски", родољубиви (у старом смислу речи), добронамерни. То је најбоље што се о њима може рећи, Од тих осамнаест људи, многи су сасвим непознати и нови; а мало је међу њима познатих и правих писаца. Више је професора гимназије, баш као да су професори гимназије, и то баш они из Новогсада, већ самим тим и књижевници и писци, А редитеља целокупне ове дружине изведене на позорницу, како рекосмо, нема, он се мудро сакрио иза завесе, па ћути, И — нико није одговоран за све ово!

Али неко мора да буде одговоран, бар за целину, и за распоред. Сем неправедне расподеле радова, сем несразмера појединих делова, и по каквоћи и по количини, сем недостатака у избору чланака, нарочито је тежак грех да су неке најкрупније ствари напросто изостале. И као врхунац недотупавности, обрађен је у неколико циглих редака, на једној

249