Nova Evropa

1925 годину и све до дубоко у годину 1926, Чак су неки, како се чини потајни, противници жена-лекара (2), осујетили прибирање прилога у Америци (види извештај на стр, 15), па „није било изгледа, да ће се ускоро ишта моћи постићи ни на страни ни у земљи“, И ко зна докле би тако стајала недовршена ова Болница на Дедињу, да није дошла срећа изненада, у облику Леди Каудри и Госпође Кинел. Управо, госпођа Милица уд. Васића, која се у августу 1926 нашла у Лондону, „дошла је на мисао, да би се могло порадити на томе, да комитет Пт, Еле Тпби5 Метота! Еипд-а у Лондону, својим доста јаким средствима, преузме довршење Болнице за Жене и Децу". И сад почиње рад на томе, да се у пусте зидине недовршених павиљона узида Фонд за успомену на Др. Елси Инглис, намењен другој сврси, да би се могла до краја подићи Болница за Жене и Децу. Кратка, и куријозна, историја тога Фонда, ево у чему је (према нашим властитим подацима).

Пред крај Светског Рата, кад је требало ликвидирати болнице и лекарске мисије на фронту, Лондонски Одбор ШкотcKmMx 2KeHa [Scottish Women's Hospitals — London Units) који је био имућнији од матице у Единбургу, и коме је била председницом Леди Каудри, а утицајним чланом Госпођа Кинел, —- решио је, да остатке свога ратног фонда намени споменику Др, Инглисове у Југославији, па је у ту сврху образовао један нарочит Фонд, у који је сама Леди Каудри унела још 10,000 фуната, поред десет хиљада колико је остало било новаца, односно колико је још накнадно прикупљено, тако да је целокупни Пт. Ејче Таби 5 Метома! КЕипа у Лондону износио 2 20,000, Одбор, у који су, поред одличних чланица самог Лондонског Комитета, ушли многи најугледнији јавни радници и политичари Велике Британије (као лорд Балфур, лорд Роберт Сесил, и други), па и два Југословена, одлучи, да тај споменик („тетопа!") буде једна катедра на Медицинском

акултету у Београду, која ће се установити и издржавати од прихода овога Фонда. Није утврђено, да би ту Катедру имала да води жена-лекар,; само је изражена таква жеља, а Влада на Крфу — која је о овоме извештена од стране Посланства у Лондону, и која је питана да ли се може ова. понуда примити, и да ли ће се у устав будућег Медицинског Факултета у Београду моћи унети овака установа, прихватила је понуду оберучке, и одговорила је позитивно, истичући нарочито да би носиоцем ове Катедре, за успомену на Др. Инглис, имала бити жена, и то Британкиња, Онда је Одбор Фонда овластио своје југословенске чланове (Г, Павла Поповића, професора Универзитета, и писца ових редака, М., Ћурчина) да ствар уреде с универзитетским властима кад се врате у Београд. — У Београду, као што је познато, тада још није било Медицинског Факултета на Универзитету, и тек

379