Nova Evropa

после Рата поверено је двојици старих лекара (пок, Дру. Војиславу Суботићу старијем, и Г. Дру. Батуту) да припреме што је потребно за устав и отварање Медицинског Факултета, У томе стадију (године 1920 и 1921) покушали су југословенски чланови Фонда Др. Инглисове у Лондону да изврше своју мисију, али узалуд, — нису наишли на разумевање код оних који су оснивали Факултет: они су, у име Фонда, нудили Катедру (коју је, уосталом, Крфска Влада већ била примила), а одговор је стално гласио; „Не требамо Катедру, нека нам начине Салу за Операције ,,." Немогући се споразумети, иако је Лондонски Одбор јасно поручивао да носилац Катедре не мора бити Британкиња, ни жена-лекар уопште, ствар је одлагана, и преписка је вођена с наследницима пок. Др. Суботића, деканима Факултета, без позитивног резултата, све до 1926. Онда почиње акција госпође Васић у Лондону, у корист Болнице на Дедињу која се никако није могла подићи, Госпођа Васић се користила ситуацијом, и држањем Универзитета и Факултета у Београду, да расположење водећих чланова. Фонда окрене на млин Друштва Београдских Женских Лекара. Ипак су Леди Каудри и Госпођа Кинел, пре него што ће ишта предузети, лично дошле, априла 1927, у Београд, да виде како стоје ствари. Ствари су, међутим, у Београду, ишле напред, али су људи на Факултету остали — како се чини — исти, Угледне Британкиње нашле су, у разговору са надлежнима, да онака Катедра, како ју је Фонд замислио „не одговара Уставу Факултета“; а уједно су имале прилике видети, да се на Медицинском Факултету, за институте и лабораторије, троше огромне своте, те отварају заводи каквих — тако су оне саме рекле — ни Лондон нема, Природно је дакле, да се нису могле одушевити одвише за предлог тадашњег Декана, професора Физијологије, да Фонд утроше на дограђивање Физијолошког Института, или бар једног његова дела. И оне су отишле из Београда с готовом одлуком —: Факултету, да би се извршила првобитна намена Фонда, 8 5.000, а остало —_ онима који се више интересују за таку помоћ! Тако се, сасвим изненадно, почело опет радити на довршењу оба павиљона, и Болница на Дедињу је саграђена, „захваљујући увиђавности чланова Пг, Ејзе Табиз Метопа! Еџпд-а и њиховој љубави према нашем народу"... Јер, наравно, могли су они и даље говорити: „И ми имамо своју сиротињу“, на свој новац употребити код своје куће.

И ту бисмо сад могли стати, честитајући госпођи Васић на успеху и желећи сваку срећу женама-лекарима и њиховој Болници за Жене и Децу, Бан оне су ипак нешто постигле, и показале се вештије и умешније него мушкарци лекари оснивајући свој Факултет!.,, Али, треба додирнути још два момента у вези с отварањем ове Болнице и са узи-

380