Nova Evropa
сунца. Постоји мишљење, да је ова слика одјек и сећање на повратак Достојевског са робије. По уметничком тумачењу, ова слика својим »рјејп аг«-ом везује донекле стару класичну генерацију са новом. Уз ову слику иде »Иван Грозни«. Цареубиство године 1881, и локва крви коју је уметник видео на улици, полазне су тачке за стварање ове слике; као модел за Ивана служио му је писац Всеволод Гаршин, чије су очи, како о њему вели кћи уметника у својим успоменама, »увек изгледале пуне суза«. Ова генијална слика имала је чудну судбину: деловање њено на гледаоце било је тако тешко да се један сликар-професијоналац, у наступу беснила, с узвиком: »Доста крви!« бацио ножем на слику и расекао је на неколико места. Али је, срећом, слика успешно рестаурирана од самог уметника. __Од осталих сликд, »Запорожци«, створени мало после »Грозног«, остаће знаменит историјски докуменат свога времена: животна снага, здравље, и смех војника без дома и циља, рефлекс своје расе (пишући фамозно хумористично писмо Султану), плива у шаренилу јаких боја. — Затим се истиче нарочито слика »Двобој«: године 1894, Александар III утврдио је личном влашћу правила двобоја за официрски кор, па се двобоји и скандали ређали један за другим. Репин, за узврат, даје свој »Двобој«, као сатиру на све то: охоло, надмено лице убице дубоко залази у душу гледаоцу, а детињска немоћност вири из очију убијеног. — Идеалној омладини Репин посвећује своју игру сивих боја: »Каква ширина!« У бујној природи, зачараној и над-животној, студент и студенткиња између валова мора и цветних поља, занесени идејама: ширина, искреност, слобода, вера у коначну победу идеја и идеала, избија из ових двеју символичких омладинских фигура, као уметничка представа тадањих социјалних струја. — »Свети Никола задржава џе лата« јесте реминисценција на омладинске године самог Репина, када је он сликао за цркву. — »Манифестација 1905«, слика дугу поворку, у којој се огледа вештина Репина у сликању масе. Младалачки занос бурно се и раскошно оцртава и преноси са платна: млади Пушкин чита своје дело Державину на испиту; уочава се сва разлика два света, — пун полета и топлине, омладински, са Пушкином, и стари, уморни, мудри свет песника оде »Бог« — Державина. Навели смо само неколико слика, примера ради. А ниу руској историји уметности не постоји довољно опсежан и исцрпан рад о њему (као што постоји, например, о Серову, или Врубељу). Поред великих и главних, постоји и маса одломака, карактеристичних али недовршених радова (например, »Терористе«, или »Последња исповест«). К овој врсти малих и мање значајних сличица спада и »Толстој на
66