Nova Evropa

целу северну Македонију. Преговори су се на овој деликатној тачци настављали кроз дуге седмице, и обе стране су се трудиле да пронађу формуле, али се ни на једној нису могли сложити. Напокон, пред крај маја, Србија предложи, да се један грчки преговарач упути у Београд (у то доба Грчка још није имала онде свога конзула), у нади да ће се можда лакше постићи споразум у непосредним разговорима са Кнезом и његовим доглавницима. Трикупис одговори, да би одашиљање у Србију једног грчког изасланика, све кад би се ово и тајно вршило, могло изазвати подозривост Порте, а да то свакако треба избећи. Али је он био готов да прими свако друго место ван граница Србије, које би Кнез означио. Прво се мислило на Мехадију, купалиште на аустро-румунској граници; али се онда споразумно одредило мало место Моезјац, близу Беча. Трикупис повери ову мисију једном свом личном пријатељу, посланику Заносу, у којега је имао пуно поверење.

Дошавши у Беч, последњих дана месеца јула 1867, Занос затекне онде самога кнеза Михајла, који се ту налазио на пропутовању, у пратњи председника Владе Гарашанина, Ристића, и Петронијевића, тада посланика у Петрограду. Након дугог разговора опште природе са Кнезом, Занос настави дискусију с министрима, прво у Бечу, а онда у Уоезјам, где је, да би избегао сваку сумњу, посећивао чувене топле купке доктора Фридмана.

Опет се запињало на питању граница, које би се имале одредити после победничког рата. Немогући се споразумети о целини територијалних потраживања Атине, односно Београда, одлучено је, да се у уговор који се има закључити унесе тек минимум територијалних претензија оба преговарача, па је тако члан ТУ Уговора, који је потписан у Моезјач 14-26. августа 1867 од Заноса и Петронијевића, редигиран овако:

»Apres le commencement des hostilites les Hautes Parties Сотетастапјез 5' справет! а ропташоте de foufes leurs forces U aHfranchissement de foutes les populations сћтбНеппез де la Turquie d' Europe ef des iles de TF Archipel. Toutetlois, si des obstacles insurmonfables s'opposaient & | enfier, accomplissement du but de ! alliance, il sera loisible a chacune des Н. Р. С. de meffre fin a la Imte et de deposer les armes du moment qu' Elle poarrait assurer Q& son Alliće les rđsulftats suivants: Pour S. M. le roi des Hellčnes, ! altyanchissement et IF annexion G ses Efafs de ! Epire ef de la Thessalie; pour S. A. le prince de Serbie, P affranchissement et FP аппежоп а ses Efats de la Bosnie et de ! Hoerzdgovine.«

333