Nova Evropa

чиновничких плата. Због немогућности да се закључе зајмови у иностранству, закључивани су унутрашњи зајмови; али је ове требало регулисати, па се после 1844 почело са пензијонисањем државних чиновника који су навршили године службе. Удвостручени су и издаци на разна министарства, али повећање расхода треба нарочито приписати умножавању становништва и извршеној административној организацији земље, као и проширењу државних граница, прикључивањем седам острва Грчкој (1866).

Различит перијод с финансијског гледишта представља доба од године 1879 до закона о »међународној контроли« године 1898. Главне особине овог перијода јесу: закључивање иностраних зајмова, и велике измене у непосредним и посредним порезима. Тако се за време овог перијода специјалним законом (од 1880) укида »десетак« а заводи порез на теглећу стоку; а од 1883, уводи се и порез на потрошњу спиритуса, вина, дувана, хартије за цигарете, затим се уводи државни монопол на петролеум, жигице, и на карте за играње. Године 1884 реорганизира се грчка царинска тарифа на научној основи, замењујући закон из 1857. Ликвидација зајмова за независност дозволила је закључење узастопних иностраних зајмова године 1881, 1884, 1887, 1889, 1893, и последњег зајма године 1898, са гаранцијом Великих Сила. Финансијски проблем овог перијода обележен је акцијом двеју великих политичких секција, једне под вођством Делијаниса, с конзервативним програмом, и друге под Трикуписом, који је имао многоструки програм: дизање Грчке на степен цивилизације европских држава, и с друге стране проширивање државних граница на неослобођене области. Тако су у то време запажени велики напредак у Грчкој, нарочит напор сила Грчке Државе, и заоштреност партијске борбе; затим је настала криза главних земаљских производа, нарочито сувог грожђа, што је имало за неизбежну последицу губљење кредита у иностранству. Између осталих несрећа које су тада задесиле Грчку био је и несрећни рат од 1897, после којега су зајмодавци Грчке успели да се постави међународна финансијска контрола у Грчкој. Тако су године 1884 издаци износили 91,83 милијона, а приходи 104 милијона драхми, а године 1889 издаци 104,6 милијона, а приходи 115,3 милијона.

После увођења Међународне Финансијске Контроле, у Грчкој настаје нов перијод, до године 1910, који се може назвати перијодом реконструкције. Иницијатива за ову долазила је поглавито од самих Грка. Финансијски живот земље фиксира за време овог перијода Закон о међународној контроли. Иначе овај перијод не представља нарочиту законодавну акцију с финансијског гледишта. У

345