Nova Evropa

недостатку иностраних зајмова, у државном буџету нема великих промена, и повећање прихода је нормално. Карактеристика овог перијода је: изостанак великих дефицита у државном буџету. За то време су смањени анујитети на државне дугове од 33,5 милијона (колико су износили 1900) на 30,7 милијона (1909).

Нов перијод у државним финансијама настаје од 1910 до 1927. За ово време, у Грчкој су остварени најсрећнији и највећи догађаји у народном животу од ослобођења; али је она исто тако познала и горке дане. Сличну дуалност налазимо и у њену финансијском животу овога перијода. Непрестано падање драхме и велики избеглички и остали трошкови нису дозвољавали стабилизацију буџета; при свем том, вођење финансија у томе добу — нарочито године 1910, 1911, и 1912, као и 1915, — представља један од најлешших перијода наше финансијске историје. Други важан догађај у вођењу народних финансија овога перијода јесте смело опорезивање, и уопште револуцијонарна финансијска политика из године 1922, која је много допринела закључивању часног мира после народне катастрофе у Малој Азији. Овоме треба додати и закључење избегличког зајма под заштитом Друштва Народа, који је омогућио збрињавање избеглица, под контролом Интернацијоналне Комисије за Избеглице.

Крај године 1927 представља почетак једног новог перијода, једну нову станицу у финансијској историји Грчке. Извршена је стабилизација валуте, и наша народна економија заштићена је новим финансијским законима; појачано је извршење великих продуктивних радова, који ће значити један ступањ за ојачање грчког финансијског живота. Значајно је, да су у овом новом перијоду постигнути знатни суфицити у државном буџету, без закључивања нових зајмова. Тако је буџет за 1927—28 изгласан у почетку с дефицитом од 49 милијона драхми, а на крају се показао суфицит од 600 милијона; буџет за 1928—1929 изгласан је са суфицитом од шест милијона драхми, а на крају је остао суфицит од 545 милијона; буџет од 1929—80 изгласан је са суфицитом од 7 милијона, а рачуна се да ће на крају овај суфицит изнети око 300 милијона драхми.

Економско-финансијском опорављању земље допринеће много и збрињавање избеглица. До !. јануара 1929, Комисија за Избеглице побринула се за смештај 551.468 земљорадника-избеглица, или за 142.960 породица, нерачунајући у овом броју 72.581 лица које је сместило Министарство Пољопривреде, тако да целокупан број збринутих избеглицаземљорадника износи 560.138. Природно је, да је придолазак избеглица допринео производњи земље. Тако је го-

346