Nova Evropa

дине 1923—24 површина земље коју су обрађивали избеглице износила 141.621 хектар, године 1924—25 — 222.098 хектара, 1925—926 — 246.760 хектара, и од тада се стално повећава. Нарочито је важно да се на овом простору обрађују и гаје разна жита, чија се производња из године у годину повећава.

Многи су фактори допринели у прошлости спорости нашег економског напретка; међу првима то што је Грчка ослобођена у време великог светског економског напретка и великих капитала. Осиромашена услед вишегодишњег рата, без капитала, није могла да иде напоредо с осталим богатијим народима. Осим тога, народно наслеђе, т. ј. ослобођење подјармљених Јелина, као и велика славна прошлост, били су најтежи терет за једну малу сиромашну државу, заосталу услед вишевековног ропства. Напокон, недостатак духовног континујитета у свакој манифестацији живота земље, а нарочито у манифестацији финансијске акције. Данас сви радимо у духу континујитета, да поправимо грешке прошлости, па будућност обећава, с развићем историјског континујитета, боље резултате и веће благостање. Василије Ј. Делијанис, Државни Подсекретар за Финансије,

и посланик за Атину. (Превео с рукописа, От, И. Ј.)

Проблем избеглица у Грчкој.

Писац овог чланка, Пг. Никола Зарифис, заузима важно место у политичком и публицистичком животу савремене Грчке, Предан специјално студирању балканских питања, он је у неколико махова обишао све балканске земље, а нарочито Југославију, за коју гаји посебне симпатије. Г. Зарифис је био дуго времена инострани уредник највећег грчког листа „Елефтерон Вима“. Изабран за народног посланика 1928 у Солунском Округу, он се посветио питању смештаја грчких избеглица, том још и данас најважнијем унутрашњем проблему Грчке.

Г, Зарифис је присталица зближења између Југославије и Грчке, и он не пропушта прилике да то своје уверење и јавно посведочи.

Грчка је имала срећу да види почетак остваривања својих нацијоналних снова за време Балканских Ратова, и најзад — за време Светскога Рата — њихово потпуно остварење. Она је последња од свих зараћених страна закључила, напуштена, уговор о миру, губитком великог дела својих ратних добитака. Од 1912 до 1920 она се била проширила на два континента, стављајући своју ослободилачку ногу и

347