Nova Evropa

и од државе, представљају украс унутрашњости земље, и напредак њихових становника је очигледан. Но прилив избеглица имао је и иначе благотворне последице за земљу и њен народ. Државни буџет прихода финансијски је порастао услед повећања производње, чему су нарочито допринеле избеглице. Рачуна се да се само од дувана, који гаје избеглице, народно богатство повећало у току 1924—926 године са четрнаест милијона енглеских фуната, сума која је мало мања од целокупног зајма за избеглице.

Избеглице су дале знатног удела и у цивилизацији земље, специјално у аграрном погледу; ојачале су патријотско осећање, које је делимично било опало после Рата, оствариле су јединство (хомогеност) државе, нарочито у северним областима, где иностране мањине не представљају више ни 5% становништва. Избеглице су увеле гајење нових врста земљорадничких производа, као и индустријских производа (теписи), појачале су трговину својим трговачким карактером (који је развила конкуренција с другим народима у Турској), допринеле су својим доласком такође поскупљивању непокретне имовине, умножиле редове научника, а поглавито учврстиле грађански режим будући неумољиви непријатељи комунизма. С политичког гледишта, својом преданошћу према своме ослободиоцу Веницелосу, утицале су избеглице на његов повратак у политички живот, и допринеле огромној већини коју је он добио на изборима 19. августа 1928.

Можемо још додати са задовољством, да је избеглички проблем, претећи да сломије Грчку, која је изашла из рата с једном незапамћеном катастрофом, решен напокон заједничким радом државе и народа, с пожртвовањем које превазилази силе једног сиромашног народа, па се његово решење може сматрати правим чудом, — ново чудо после епопеје из године 1821. Данашња ситуација је последњи чин драме с повољним свршетком.

Обраћајући се Југословенском Народу, не могу да пропустим прилику а да не нагласим, да избеглице, — политички васпитане у принципима либералне партије (Веницелосове) — представљају елеменат који гаји најискренију и најживљу симпатију и пријатељство према Југославији, за чије су се ослобођење хиљаде избеглица бориле као добравогеца у редовима грчке војске. Архипелашка Дивизија, која је гонила Бугаре и допрла до Пецова, била је састављена искључиво од Грка из Мале Азије.

Рт, Никола Зарифис, народни посланик за Солун,

(Превео с рукописа, Ог. HZ. JJ

352