Nova Evropa

Ne treba zaboraviti lekcije prošlosti; niti ignorisati ili prezreti okolnosti od kojih će zavisiti solidnost buduće zgrade za balkanski sporazum. Balkansko jedinstvo neće biti moguće, neće biti trajno, ako nije osnovano na jednakosti. Reč »hegemonija« treba da bude odasvud izbačena. Ne trebaju državni patenti i skrivene misli, Mi imamo pred sobom primer Balkanske Lige iz godine 1912, protiv Turske: ona je bila kratkovečna, ona je čak značila jedan nazadak u zbližavanju balkanskih narod4, zato što je jedan narod hteo da vlada nad ostalima,

Ali jednakost ne ništi istorijska fakta. Fakat je, da su Grci svojim mišicama i svojom krvlju preneli u stvarnost ideju narodnih prava, koja je dotada bila apstraktna. Oni su sagradili neoborive osnovice, na kojima je od pre jednog veka podignuta nezavisnost svih novih država u Evropi. Počev od Italije, koja je prva vaskrsla posle Grčke, pa do Baltičkih Država, oslobodjenih tek pre dvanaest godina, ne postoji nijedna čija oslobodilačka pisma ne nose na sebi pečat feniksa, koji Je bio znak grčkih pobunjenika.

· · Prema starom mifu, tica feniks trebao Je, da bi vaskrsnuo, da se baci u zažarenu vatru. U stvarnosti XIX veka, on je imao proći kroz plamenu vatru i kroz bujicu krvi, 1821 u Grčkoj je bilo otprilike 800.000 stanovnika, onako kako je bilo odredjeno Londonskim Protokolom od 3. februara 1830. Kađa je ovo stanovništvo prebrojano ponova po svršetku ratova za nezavisnost, videlo se da se ova cifra smanjila za četvrtinu, mada su već pridošle bile izbeglice iz oblasti koje su se nalazile pod turskom upravom. Izvan prvih grčkih granic4, broj žrtava nije bio manji. Pokolj u Hiosu, koji je inspirisao stihove Viktora Ida i sliku Evžena Delakroa, progutao je na 30.000 lica. Pet hiljada Grka bilo je masakrirano u Kasosu, jednom od ostrva Dodekaneza, koji danas drži Italija. Psara, postojbina bogatih moreplovaca i herojskih mornara — oltadžbina grčkih junaka Kanarisa i Papanikolisa — od toga je doba zbrisana sa liste živih ostrva. A u Smirni je gotovo iščezlo grčko stanovništvo, i tek posle dužeg vremena ona se oporavila. Ovim žrtvama treba dodati pojedinačne pobune u toku poslednja četiri veka od strane armatolš i kleft4 po planinama, pa se onda može dobiti predstava o tome koliko je grčki narod priložio za slobodu.

I jugoslovenska zemlja je upila malo od ove krvi, U Beogradu je Riga od Fere bio predat od Austrijanaca Turcima. On je pogubljen u beogradskoj tvrdjavi. Otuda su njegovi dželati imali prilike da čuju njegovo poslednje proroštvo: »Ja sam posejao seme koje će proklijati, ı moj će narod uživati njen sladak plod«.

Žana Stefanopoli, direktor »Messager d'Athčnes«,

(Preveo s rukopisa, Dr, P. J.)

358