Nova Evropa

ово Паламасу, коме намеравам писати и лично, чим ми то дозволе прилике и моје руке... Што се пак тиче позива, да походим Грчку и Балкан, од којега познајем тек тугу Краса, шта бих ја могао боље тражити од тога! Какав би то био срећан и блажен сан! Али засада је искључено. Зову ме на све стране овде у Шпанији; а нарочито у Барцелону. Првог маја идем у Мадрид, да проследим своју кампању започету још пре диктатуре ... Поново сам се прихватио своје катедре, коју сам раније држао на Универзитету у Саламанки; али не знам да ли ћу моћи започети са предавањима. у октобру, јер се бојим да ме политичка акција не одузме. школи и науци. »... Шпанија улази у перијод освојења слободе и правде, који ће бити фатално и перијод конфузије. Управо зато се ми бринемо како да утврдимо нове идеје, које би требало да представљају сутрашњу Шпанију. Настојимо да одбијемо сваку предоминацију фашизма, будући да бољшевизам није опасан за нас. Анархистички темпераменат шпањолског народа одбија од себе и презире бољшевизам. »Поновите Паламасу, да га нисам заборавио, и да сам, с његовом помоћу, научио да познајем боље и да волим искреније његову јелинску и циганску (а б1бапада) Грчку. А у вези с овом мојом симпатијом иде и ова песмица, којг говори о нашим циганима и о њиховим сапге јопдо;

Con tu cante jondo, gitano, Песмом својом дубоком, циганине, tienes que arrasar la Аашђга хоћеш да разинграш Алхамбру, по песеззна ја гашђга“) разонода достатна

рајасјог ћесћоз де шатто, палачама, сазиданим од мермера. Te basta una fresca cueva На стазама луталицама —

а ја vera del camino, хладна ти је шпиља довољна itienes el cante por sino да своје муке прекратиш, —

que tus penitas abreva, песма ти служи,

Tienes el sol por hogar, Сунце те к'о огњиште греје, ijenes el cielo por techo, небо те штити као покривач, tienes la tierra por lecho, земља ти је за постељу дата,

рог Ипде Џепез Ја mar, а до мора нема за тебе границе.

»Како видите, у овој песмици инспирација није била далеко од читања величанственог Паламасова „Додекалога Циганина'...

»И више ништа за сада, јер ми рука не дозвољава, и боли ме још увек. Ваш пријатељ

Miguel de Unamuno.« (Приопћио, Б. Радица.)

“) Замбра, шпањолски израз, значи веселу циганску светковину, или посело,

377