Nova Evropa

фонисткиња, која нас радијофонским путем ставља у дотицај са божанствима. Стварно, значење овога места лежи у његовој лирској снази, у тајанствености ове земље, која се више него иједна друга разоткрива у свој својој неодређеној и недефинисаној зачараности.

У томе магичном продолу, којим се у виду вијугастих линија испреплећу остаци негдашње стварности: храмови и опет храмови, театри и стадији, гимназијуми и жртвеници, ризнице и музеји, у призми сјајних боја прошлости, Ангелос Сикељанос, најизразитији међу новогрчким песницима, покушава да оживи и модернизује целу ту митску вредност. Замахом своје фантазије он обнавља на рушевинама старо позориште Есхила, и код старих делфијских Амфиктијонија изграђује нову основу духовног зближења народа у облику Делфијског Универзитета или Делфијског Кружока. Нема сумње да се ове Сикељаносове идеје уско поклапају са пробуђењем идеје о зближењу европских народа; оне заправо представљају духовну основицу, конкретну духовну подлогу, са које би се могло да започне широко буђење европске свести. Идејна и уметничка основа Сикељаноса иде за духовним пробуђењем свих народа према омфалону Делфија. Она хоће да, изван сваког дохвата са политиком, ускрсне интерес Европе и Света за овај заборављени крај, који је негда представљао центар Јелинства; и да га у том облику издигне пред свест човечанства. Повратак Мајци земљи — Геји —, духовно саглашавање европске елите, имало би да у овоме митском пејсажу пронађе себи пандан и евритмију.

Историјски символ Делфа претиче, у својој синтези, целу нашу савремену повест за две и више тисућа година унапред. Идеја јединства цивилизација, јединства веровања и посматрања животних и мислених односа, јединства народа и мира међу њима, решена је на овоме грумечку божанске земље, која води своје порекло од богова, још дубље од самог извора интујиције, инспирације, и сваког креативног акта. Парнас је брдо надахнућа и стварања, пре свега поезије.

Идеја песника Ангелоса Сикељаноса, који с откровењем Делфа улази у продуховљени интернацијонализам данашњег часа, грандијозна је и примамљива. Она хоће да ускрсне рушевине Делфа, њихову музеалну вредност, у коју је убацила бројке и методе археологије; и да на томе порушеном сну, у сарадњи са стално живом природом и свеђ вечним символом, искупи човечанство за једну нову духовну палингенезу, која ће бити проглашена и проведена у име свеобухватајуће Љубави. У ту сврху, Сикељанос је на античком позоришту овог светог места, које су сами богови

381