Nova Evropa

·" Аспетија с конца ХМ! вијека. По још живој традицији, добио је то умјетничко куцало на дар један Арнери, заповједник млетачке галије у морима Леванта. Још су у дворишту два кипа генералног провидура Леонарда Фоскола: један из дрвета, у класичној војној опреми, а стајао је у ниши монументалних врата на излазу града; а други из камена, у савременом костиму млетачког генерала, а поставио га је у почаст Фоскола један Арнери, лични канцелар прослављеног војсковође. Венеција је заправо забрањивала јавно постављање кипова па било како заслужном грађанину, али људска таштина и частољубље, као свагда и свагдје, знало је, особито у далекој провинцији, да изигра строге наредбе млетачког сената.

Ријетко се гдје као шетњом по улицама Корчуле осјети, како су се далматински градићи тешко опорављали од елементарних несрећа и од пошасти, које су у прошлим вијековима вишекрат несмиљено харале између густо збијеног пучанства. У корчуланским улицама честе су пусте куће и без крова, зване »кућишта«, по причању народа намјерице сажгане у доба пошасти (куга у Корчули, 1529). Често такођер видимо дугачке конзоле, које су некад држале балконе, а сада голе стрше из прочеља палача као задњи посмртни остаци и свједоци негдашњег живота и богатства. Али неће опустјелим палачама бити криве само пошасти. На далматинским се градовима веома неповољно огледало опадање економског значења њихова политичког и трговачког господара, Млетака. То опадање Млетака, изазвано открићем нових путева свјетског промета, препустило је далматинске луке постепеном обамирању. Назадак благостања се је, наравно, у далматинским венецијанским колонијама раније и судбоносније осјетио него ли у самим Млецима, који су још дуго живјели од блага и богатства нагомилана кроз вијекове трговачког цвата. Град на лагунама је још у доба барока и рококоа налазио воље и средстава да се окити новим, задњим, плаштем сјаја, вањске помпе, и умјетности. У Корчули, напротив, као и у венецијанском Трогиру, Котору, и у старом дијелу Шибеника и Сплита, грађевна дјелатност и умјетнички живот иза ХУГ вијека закржљали су. Али баш с тог разлога је у тим мјестима историјски карактер средњевјековног града досљеднији и чистији.

У својој нацијоналној држави, Корчула очекује побољшање својих животних и привредних прилика. Већ хрле у Корчулу, у љетно доба, на одмор и купање, бројни страни и домаћи посјетиоци. Али крај, који је-дао и видио на пољу клесарства и вајарства толико лијепог, у којему се и данас ломи изврстан камен, који и данас гради укусне и солидне лађе, има предувјете за развитак и изван промета странаца;

435