Nova Evropa

su, dosada, ispitane mođućnosti ı odmeravane situacije, sve ćovori da ima puno dodirnih tačaka, i, još više, podudarnosti interesa koji traže da se rad proširi i aktivnost pojača, Dosada učinjeno dokazuje da ima mesta optimizmu da će se sve veze prođubsti i proširiti, I srodnost rase i sličnost običaja i sudbine i zajednica interesa, kao i snažna volja da se održi sadašnji pravilni i pravični poredak stvari u Evropi, — sve traži da se što snažnije i organizovanije krenu stvari još više napred, da se zahvati što šire i dublje, na korist oba naroda, Sve govori za saradnju. Branho Lazarević, jugoslovenski poslanik u Varšavi,

Јосиф Пилсудски,

(Писац овог чланка о Пилсудском, Јулије Каден-Бандровски стоји данас на челу пољске књижевности, као најбољи » најтипичнији представник послератне белетристичке генерације. Постао је чувен

нарочито својим легијонарским романима, за које је црпао грађу из властитог искуства као дугогодишњи легијонарски официр, Он је један од највише познатих и превођених савремених пољских писаца на страни, На наш језик превео је његов роман „Град моје мајке" Ј. Бенешић, 1928, у Забавној Библиотеци. У последње време, као члан варшавског Градског Већа, он је културни референт — за позориште, литературу, и т. д.. Иначе је уредник недељног књижевног прилога владина органа „Gazeta Polska“, pampje „Glos Prawdy".)

Изасланик провидности у народу је човек који је својом вољом и разумом у стању да се уздигне из сфере свог земаљског живота, човек који својом вољом, својим срцем и разумом дејствује, где треба, и насупрот струјама времена, а уме и да исправља старе грехе прошлости; и истовремено човек који својом вољом, својим срцем и разумом продире у будућност, предвиђајући развој свога народа, те стављајући под тај развој најтрајније темеље.

Ето, такав је човек у Пољској, такав је изасланик провидности свог народа, Јозеф Пилсудски. Нема у Пољској државника који би тако дубоко разумео тежину и трагедију ропства, као Пилсудски. Нема човека који би толико био урадио као Пилсудски у Пољској, на исправљању грехова ропства. Исто тако нема у Пољској човека који би

тако дубоко и суревњиво као Пилсудски волео и поштовао срећу слободе.

Уобичајило се у Европи, да се име Пилсудског наводи у Реду т. зв. »диктатора« савремене Европе. Нема ничег

143