Nova Evropa

Složen je bio put kojim su prolazili romani Dostojevskog; ali se na svakom od njih zadržao pečat njegovih strahovitih doživljaja. Tako, naprimer, njegovi »Besovi«, kada se setio svojih revolucijonarnih godin4, i uvrtio u Slavu, da sve što se dešava proizilazi iz onog doba kada su socijalizam i liberalizam hvatali korena u Rusiji, pre sveđa u vreme delatnosti Petraševaca. Tamo su se češće čitali referati na temu o nestajanju dosadašnjih božanstava, i propovedale se ideje nesamo Šarla Еигјеа пебо i infernalne vizije revolucijonara Spešnjeva., U »Besovima« pisac je prikazao nesamo Nečajevce, prema izveštajima šuraka, nedo ı ideologiju atejizma i revolucije, kao i Boga-čoveka Maksa Štirnera. Isto tako on je tu obračunao sa Turgenjevim, kojega je naslikao pod imenom Karmazinova, sećajući se svoga susreta sa njim u Badenu, i dao je oduške i izraza davnim mislima o Spešnjevu u tipu Stavrogina, Nije zaboravio na zagranične avanture Spešnjeva, sa tudjom odvedenom ženom. Ali u tim »Besovima« čuju se još i drugi glasovi: oseća se uticaj duhovne književnosti kaludjera Parfenija, evandjelje mašte o pozitivnom tipu {u ličnosti Tihona Zadonskog). Sve to lično i njegovo ušlo je čvrstim korakom u jedan — u suštini stvari — mpolemički romam,

1 u grupi roman4 koji govore o junaku koji želi da skrha sudbinu, da okreće po svome ćefu točak Sreće, nalazimo isto tako puno lično-bolešljiva elementa, »Kockar«, to je gotovo prepričavanje ličnih zabeležaka u »Dnevniku«, o putovanju sa ljubaznicom Apoliarijom Suslovom po Zapadnoj Evropi, U ovoj priči nije glavno strast i bol kockara; ona je pre svega uspomena na svoje vrste poraz na polju ljubavi, jer ono što se desilo sa junakom i Polmom, iako u drugom obliku, doživeo je sam Dostojevski sa svojom Poljom. U »Zločinu i kazni«, isto tako, ima puno crt4 iz ličnog života. Da samo potsetimo na tamnicu, na Katarinu Ivanovnu, toliko slična tuberkuloznoj Mariji Dimitrijevnoj poslednjih godim4, i na puno drugo. Još je lično bliži i uzbudljiviji »Mladić«, — koliko tu ima lično preživljenog! Tu nailazimo i ma slike iz detinjstva, na maštanje uzvisiti se iznad bogatstva i nad drugima pa postati nezavistan, na revolucijoпагле kružoke, na novčane alere sa testamenmtom i na ludost kneza, koja nas epizoda potseća na istoriju pisma Dostojevskog njegovoj tetki Kumaninoj {Dostojevski, dobivši lažne podatke,

Čeći ovaj uticaj stranih lnjiževnih simpatija na ruskog velikog pisca time što je »Dostojevski proveo celo svoje detinjstvo i svoju mladost uz knjige; i kasnije, on je sav prožet knjiškim utiscima«, Šteta što G, Pogodin mije bio u mogućnosti — pod uslovima i u prilikama u kojima sada radi —v da udje malo dublje u pojedinosti i da 1аепрпи momograliju o ovom zanimljivom predmetu, 'koji bi mnmošo doprineo poznavanju i razumevanju Dostojevskog kao pisca, 4.J.

277