Nova Evropa

Dostojevski u jugoslovenskoj književnosti,

(6, Ј. Вада с ртедао паш је оуај članak, upravo ovu iscrpnu i pomno izradjenu studiju, pod naslovom »Dostojevski u hrvatskoj 'njiževnosti«, Kako su tu bili spomenuti i neki prevodioci Dostojevskoga kod Srb4, a ovakav poseban rad — »Dostojevski kod Srba« —, 'koliko je nama poznato, ne postoji, niti bi se mogao tako brzo sastaviti, to smo se za nevolju poslužili podacima iz članka prol. A, Pogodina »Rauski pisci u srpskim prevodima«, koji je izišao u beogradskoj »Misli« za decembar 1928, pa smo te podatke — uostalom nepotpune — mneli u rukopis G, Badalića,)

Prodiranje Dostojevskog u evropsku prevodnu književnost dešava se majvećim dijelom iza smrti piščeve {1881). Moglo bi se, u tom pogledu, označiti polaznim datumom vrijeme izlaženja prvog izdanja njegovih sabranih djela u Petrogradu {u 14 svezaka), tojest početak Osamdesetih Godina ({1882—3). U to doba započinje prevodjenje Dostojevskoga, više ili manje neorganizovano, u većini naprednijih evropskih književnosti, razvijajući se onda dalje u nejednakom ritmu u toku nekoliko narednih decenija, Tu dolazi u prvom redu u obzir njemačka književnost, kao priznata posrednica za rusku književnost za velik dio evropskih narodnih književnosti, Nijemci su uopće prvi koji uvode Dostojevskog u evropsku prevodnu književnost, i — čini se — jedini uopće koji prevode Dostojevskog još za njegova života (>Aus dem todten Hause, Nach dem Tagebuche ejnes nach Sibiriem Verbanntem, Nach dem Russischen bearbeitet«, U Lajpcigu, 1864), Ostale književnosti, uključujući ovamo i najnaprednije, upoznaju u svojim prevodima Dostojevskog tek iza njegove smrti, I jedna od najznafnijih evropskih književnosti, francuska, objavljuje svoje prve prevode iz Dostojevskog tek sredmom Osamdesetih Godin4, tojest na čitavih dvadesetak godin4 iza prvog njemačkog prevoda [{»Le crime et le chatiment, Traduit du russe par Victor Derely, 2 vol, Paris« — 1884, i »Humilćs et offensćs., Traduit du russe par Ed, Humbert. Paris«, — 1884), I Englezi se, kao i Francuzi, laćaju prevodjenja Dostojevskog tek Osamdesetih Godin4, Jedam njihov poznavalac Dostojevskog bilježi s izvjesnim žaljenjem za Engleze nelaskavu činjenicu, da najobavještenija štampa svijeta [{t. j, engleska) nije — godine 1881 — ni jednom riječju pribilježila smrti i carskog sprovoda u Moskvi jednoga od najvećih Виза Devetnaestoga Stoljeća, F, M, Dostojevskog, Talijani počinju prevoditi Dostojevskog pod sam kraj Osamdesetih Godina (>IHIČ delitto e il castigo«. Milano 1889); a Amerikamci tek u prvim decenijima našeg vijeka, Od Sloven4, medju prvima zapažaju a onda i prevode Dostojevskog Čehoslovaci, i to u prvoj polovici Osamdesetih Godina (»Aninka Nezvanova«, Tabor, 1882).

309