Nova Evropa

чињеница да је бројем слабија према »државном народу« не доказује да она није прави народ, будући да има свој сопствени културни, морални, интелектуални, и политички рат топ1ит, који се не смије газити с позивом на демократско начело већине.

Државни народ обично приговара народностима, да се оне добровољно одричу удјела у државној управи и власти, јер неће да покушају освојити већину. Свака је влада у демократској држави влада већине, па и свака мањина има могућност да легалним путем постане већином. Онај приговор је, према томе, софизам, и нањ је одговорио проф. Јелинек доказавши, да народности као етничка — а нипошто политичка — мањина не могу учествовати у политичкој борби око постигнућа већине, осим ако се одрекну свога вјеровања и постану народне издајице. Државном народу не преостаје стога друго до или да уздигне народност на државни народ, или да га изреже из свога тијела, или да га насилно уклони са географске карте. Прво је учинила мудра Британија са МИрцима; друго су присилиле побједничке власти да учини бивша Аустроугарска Монархија; а треће рјешење подузима пред нашим очима фашистичка Италија са нашом браћом у Истри и Горици.

Пређимо сада на испитивање трећега појма, појма народних мањина.

И народне мањине су групе људи које везују становити односи, а које немају државе на расположењу; и оне су душе без тијела, али такове које — по свим прописима политике, народне економије, територијалне логике, и државне потребе, — не могу ни да аспирирају на оцјепљење од државе којој припадају као поданици, и којој зато дугују безусловну лојалност. У историји миграција народа, те стварања и пропадања држава, настају увијек појаве, да се неки суплеменици одвоје од свога јата раскинувши сваку правну везу с њиме. У земљама Централне Европе, етничке линије тако су компликоване, да је немогуће повући границу а да се не озловољи знатан број припадника једне групе. Али се с тим стањем народне мањине по невољи морају да измире, и све дотле док им нова држава не чини живот немогућним не смију да подузимају ништа што би изазвало сумњу у њихову грађанску вјерност и оданост. У томе је њихов проблем.

Када дакле знамо, шта је народ, шта народност, а шта народна мањина, онда можемо да пређемо на проучавање проблема народних мањина, и да дамо одговор на питање: како би се тај проблем могао скинути, на опће задовољство, са дневнога реда» »На опће задо-

418