Nova Evropa

података за стварање такове представе» — Не. Слика је створена. Та представа унутарњег атомарног збивања имала би одговарати реалности, али — она не одговара више нашим искуствима добијеним у макрокозму. Претпоставља се, да се унутар атома збивају процеси који немају ништа заједничко са досада познатим збивањима: ефект који се у макрокозму очекује с извјесношћу, у микрокозму ми не очекујемо; оно што наука тврди да се мора збити у свијету састављену из атома, не збива се унутар атома. Чему та изнимкаг Зар се може њоме ишта протумачити; — Тумачити се нажалост не може, али се може разумјети да тако нешто може бити. Човјек је дошао пред нови, непознати свијет; збивања су у њему сасвим другог реда од оног на који је он привикнут, па што ће он, ако жели да у том свијету нешто радиг — Мора учити нови ред. Мора рећи за свако искуство, па било му оно не знам како туђе, да је чињеница. Оне ситне »истине«, констатације, долазе; човјек је неспособан да их ређа по оном свом досадањем реду, и — мора једноставно признавати само чињенице, а с њима и нови ред. Овдје настаје ново разумијевање, — разумијевање без тумачења, јер тумачити значи поставити нову ствар у стари ред. Појаве унутар атома све су нове, и односи су нови. Стари односи изневјеравају, нових имамо врло мало, а и ти се тешко дају провјерити, — шта значи тог — Граница, је ли. Поуздано, или нешто слично.

То је све врло чудно за човјека изван науке. Откуда, питаће он, природним наукама смјелост, да раде на граници наших обичајних искустава; како се усуђују да пређу на неке нове редове збивања, а да притом одржавају тврдњу, да је све то истинито! — Одговор нато дају природне науке. са лежерношћу која запањује. Тај одговор је једноставан: »Све се то оправдава искуством научника, да се и у овом нашем макрокозму не може ништа протумачити; све што можемо јесте само констатација, разумијевање, у многом исто тако без тумачења као и код појава из оног новог реда«. Али природне науке тумаче природне појаве; та тумачења су окушане истине, рећи ће когод. Не, модерна наука не-узима ниједно тумачење као потпуно истинито, — истинито је у егзактној науци само запажање, једноставна констатација. Закључци, гдје се изводе, донесени су опет у облику констатација. Запажање, констатовање је битно; све је статистичко, тихо признавање чињеница, — никаково издизање људског духа над саме ствари. Суд на темељу опажања није још истинит, он може бити само вјеројатан. То је »кредо« модерног научника.

У ствари, све су то иста стара искуства, само у концизнијој форми, коју употребљује наука. То су нужне кон-

183