Nova Evropa

Оријентација, заузимање одређена става од стране човјека према појавама којима је окружен, то је основна потреба човјека; а знаност је једна од јаких манифестација те потребе. Научне истине могу бити трајне за човјека већином у форми оних обичних, једноставних, посредно или непосредно добијених опажања. Све што је више од тога носи жиг релативности, за који у модерној статистичкој науци важи термин: вјеројатност. Но вјеројатност није више тумачење, она има у исти мах карактер констатације, дакле опет оних једноставних опажања, само са умањеном извјесношћу постојања. Тамо дакле гдје природне науке тумаче, тамо се сусрећемо тек са изведеним истинама, које не носе, како смо видјели, знак неке апсолутности. Оне су релативне, — и служе човјеку, јер му дају могућност најзгоднијег сналажења у свјетском збивању. Оне долазе зато у исти ред с истинама моралним, за које је такођер једино и пуно оправдање: служити животу.

Божо Тежак.

Од балканског освита до европског смираја. (Сведочанства времена.)

„Le temps du monde lini commence“. Paul Valčry.

Коликогод балкански освит још увек изгледао замрачен и нејасан, он је несумњиво на путу свога пуног сјаја, своје постепене ревелације; и у својим неодређеним и још недефинисаним бојама стоји снажнији и изразитији од мучног и тешког европског смираја.

У склопу европског сазревања, или — по некима »распадања«, Балкан се издваја од остале Европе, и по својој немилосрдној географији и по својој упола примитивној а упола свежој темпераментности. Судбина европске "цивилизације једва га се дотиче. Иако би, заправо, требало да Балкан, према формулама старине, буде посредником источног и западног измирења, јер су га у тој улози посматрали сви балкански праоци, који су вековима певали туробне јеремијаде о западној вавилонској пропасти. Данас, међутим, више него икада, у постепеном освиту балканске "зоре, коју неће пропустити да прекрију још нови облаци и нова поремећења вечно несталне унутрашњости, Балкан стоји изван своје историјске улоге, и сматра се или посве

186