Nova Evropa

Довољно је само погледати и прелистати његова дјела, која долазе под насловима: »Зрео учитељ«, »Слободна школа«, »Узгој човјека борца«, »Културни узгајатељи«, па да се увјеримо колико је Трстењак љубио слободу и за њу се свом душом залагао. Његове идеје, које је црпао поглавито из животног искуства, и које су биле плод његова дубоког размишљања, исповиједао је слободно, отворено, и устрајно, непрезајући никад пред истином, која је била врховни циљ његова живота. У својој »Слободној школи«, напримјер, пише слиједеће: »Основна или народна школа мора да узгаја народ према народним тежњама. Наш народ тежи за својим јединством и самосталношћу, па треба да му школа узгаја младеж према народним потребама« А колико јеин како је осјећао за побједу опће народне ствари, најбоље нам свједоче ријечи једног његова бившег ученика, које је написао након његове смрти, другујући с њиме за живота у Костајници, за вријеме Свјетског Рата: »Кад би год Аустро-Маџарска била осјетљиво поражена, као код Пшемисла и Лавова, он би говорио: „Добили смо! И био је радостан и весео. А кад је Београд пао, онда су наравно, по команди, сви морали китити куће, палити свијеће у прозорима; али то Трстењакова кћи Милица у Костајници није чинила«...

У једном од напријед споменутих дјела обраћа се Даворин Трстењак на цјелокупно учитељство у Хрватској и Славонији, иштући од њега да буде »патријотско«, па вели: »Учитељ треба да своју љубав прошири на цијело огромно славенско племе, а нарочито на Словенце, Србе, и Бугаре. Он треба да свом душом ради за слогу и јединство славенске браће на Југу, јер се ми само у слози можемо одхрвати германској и другој инвазији«... А кад су се на Свесловенском Конгресу у Прагу постављали темељи учитељској слози и споразуму између свих словенских наставника у бившој Монархији, Трстењак је један од првих који хрли у метрополу Чешкословачке, да присуствује и судјелује својом ријечју и својим дјелом. Његов сјајни говор одржан тим поводом донијеле су са похвалом све слободне чешке новине. Он је њиме поставио Конгрес, који је био сазван у педагошке сврхе, у неку руку и на политичко поље, исти“ чући акцију свеукупног словенског учитељства у раду за ревиндикацију и обезбјеђење потлачених политичких и природних права свих Сјеверних и Јужних Словена у Хапсбуршкој Монархији.

Кад су нам се постављале све могуће запреке за полазак у Београд, Трстењак — још млад и одлучан — налази ипак пут до данашње наше пријестолнице, да присуствује свеопћем учитељском састанку Краљевине Србије, и да својом

200