Nova Evropa

nastavljaju stopama Jakopića, dok mladja drupa, vodjena od oba Kralja (France i Tome), naginje više elkspresijonizmu,

Najmladja grupa zagrebačkih umetnikš, pod nazivom »Zemlja«, posvetila se je doduše pommoj studiji francuske umetnosti, ali se trsi da strese sa sebe preterani strami uticaj, pa da konačno dospe do mogućnosti Čisto macijonalnog izražavanja, Suprotno onima čija је 10zinka »umetnost radi umelnosti«, ova „grupa polaže mmogšgo па ват predmet koji se obradjuje, te teži za čistom primitivnom linijom i za jakom bojom, Možda je majtipičniji medju njima Hegedušić,

Napokon, da spomenemo još jednu grupu darovitih mladih jugoslovenskih umetnika koji zasad rade u Parizu: Šumanović, Plančić, Milunović, Aralica, Čelebonović, Komnjović,

Još jedna zanimljiva činjenica, koju ilustruje ova Izložba, sastoji se u tome, da Meštrović i Rosandić misu više jedini vajari, već su doveli sa sobom čitavu grupu darovitih učemik4, osobito dalmatince Kršinića i Palavičmija, te Augustmčića, iz Zagreba, Slovenca Lobodu, i Sretena Stojanovića iz. Beograda,

Izložbu u Tet-galeriji posetilo je, prema pisanju londonskih listova, preko 50.000 озођа, te je prikazana kao jedna od пајzanimljivijih za poslednjih godina u Londonu, osobito sa svojim skulpturama, Treba tu odmah istaći veliku razlučujuću crtu koju je londonska kritika, a za njom i provincijska, povukla izmedju slika i skulptur& jugoslovenskih umetnikA, u korist vajara, To treba pripisati, u prvom redu, naravno, snazi i odličnim umetničkim kvalitetima naših savremenih skulptora, na čelu s Ivanom Meštrovićem; ali je bilo i drugih momenata koji su doprineli da se ova razlika u tolikoj meri istakne na štetu našeg današnjeg slikarstva: množina poslatih radova, i nejedinstvenost usled pripadnosti raznim sredinama i svakovrsnim strujama, potencovana jakim uticajem pariske škole na čitavome nizu izlagača, koja je škola Englezima i suviše bliska i poznata a da bi kod njih izazvala jači utisak ili senzaciju, Pritom se ipak mora reći, da su i naši slikari — od kojih su izlagali gotovo svi, iako neki ne svoje najbolje radove, — uglavnom vrlo dobro ocenjeni; poimence oni koji se drže više domaćih tem4, i koji зи Кгерјиј 1 nacijonalno-autentičniji u izražavanju, To je upravo i bilo ono što se u Londonu očekivalo, i tražilo od drugova i zemljakiš Ivana Meštrovića i Tome Rosandića, čiji su snažni i originalni umetnički radovi izazvali opštu pažnju, i divljenje, Još u vreme Rata: da Jugosloveni donesu nešto svo Je, autohtono, možda i primitivno, ali svakako nešto što nije tek odjek ili podražavanje poznatih evropskih uzor,

Nažalost, ako ostavimo na stranu predgovor londonskom Katalogu (koji smo napred preveli), jedva je bilo koga da u engleskoj javnosti s punim poznavanjem stvari predstavi naše umetnike, i da veže ovu Izložbu za one ranije u Ratu, te da

211