Nova Evropa

spreči neke dobronamerne zablude i nehotično pogrešna fumačenja, Onaj koji bi to bio pouzdano učinio, : u koga smo ројаgali najlepše nade u tom pogledu, najbolji poznavalac jugoslovenske umetnosti, i jedan od najpozvanijih kritičara, umetnosti uopšte, u Engleskoj, Ernest Kolings,i sam slikar, i jedan od inicijator4 i pokretača ideje za ovu Izložbu, razboleo se je — na svoju 1 našu nesreću — Još pre nedo što su radovi naših umetnika stigli: u London, i nije bio u mogućnosti ni da poseti Izložbu, Iz bolesničke postelje pratio je on, koliko je smeo, šta novine o njoj pišu, nemogući odoleti a da bar sa dva-tri kratiza pisma ne upozori Javnost svoje zemlje na »životnu snagu slovenskog elementa u savremenoj evropskoj umetnosti« (u » Times«-u od 29, maja 1930), i na okolnost da »reč vizantijski mije dovoljno tumačenje za poreklo slovenske umetnosti, te da će posmatranje jugoslovenske umetnosti otvoriti možda šire vidike za one koji hoće da ispitaju rad Jugoslovena u prošlosti i porede ба sa njihovim veoma značajnim savremenim delima« {u »Country Life« od 17. maja 1930, s obzirom na članak Rodžera Hinksa o skulpturi povodom Izložbe, u broju istoga lista od 3. maja). Otsustvo ovog kompetentinog sudije, koji je dosad svakako najupućeniji stranac u jugoslovensku umetnost, osetilo se naročito bolno pred otvaranje Izložbe u Tet-daleriji, kada su predstavnici velikih londonskih listova, medju kojima je bilo mnogo »novih ljudi« (koji nisu bili u Londonu u vreme Rata], stajali često bespomoćno pred skulpturama ı slikama na Које se nije lako dalo primeniti uobičajeno kritičarsko merilo, Tako se desilo, da je najodličniji engleski list »Tfa jms«, na sam dan otvaranja Izložbe {10, aprila), doneo izveštaj — »Jugoslovenska umetnost« — koji je uneo zabunu medju ostale neupućene kritičare, pa čak i kod nas kod kuće izazvao utisak {u jednom delu javnosti i umetnik4) da »baš nismo najbolje prošli«, što je bilo sasvim netačno. Stvarno, Tajmsov članak nije bio niukoliko nepovoljan, ali je odviše insistirao na tome, da ovu Izložbu treba više ceniti »kao izraz lokalnog karakterisanja i rasnih ideala nedo sa gledišta njena značaja u čisto umetničkom smislu«, Ovo je napisao očigledno čovek koji se našao iznenadjen pred »novinom predmeta i čudnovatošću tipa«, pred »uvodom u jednu civilizaciju koja je veoma svesna sama sebe«. On nastavlja:

U ovakoj izložbi krajnje je leško razlikovati i razmrsiti čisto artističke vrednosti od drugih interesa što ih okružuju, Jugoslovenska umetnost je očigledno jedna mešovita umelnost, s ukrštajem istočnih i zapadnih uticaja i s odblescima iz Nemačke i iz Austrije, Ali, što najviše pada u oči, to je njeno preimućstveno oslanjanje na psihološke činioce — na izraz lica i stav tela —, više nedo па formalnu kompoziciju, Skulptura, koja zauzima prvo mesto, počiva na dramatičnoj silueti i naginje relifu, ili bar obliku izmedju relifa i okrugline. Čovek dobija

212