Nova Evropa

utisak, doista, kao da genije rase u ovoj umetnosti više voli ritam linije nego artikulaciju mase, i da je drvo najpogodnija radja za njegovo izražavanje, Istodobno, opšti niv6 umetničke veštine u svakom materijalu visok je, Meštrović, koji nam je najpoznatiji — jer su se izložbe njegovih radova mogle ovde videti godine 1915 i 1018 — ujedno je i najvažniji, Ali je pitanje, da li ga njegov relif u drvu »Spuštanje u grob« — s onim da tako kažemo bolnim ritmom Шаха i ruku, što pripada Tet-galeriji, — me predstavlja onakog kakav je kad je najbolji i najkarakterističniji, iako nam je dobrodošla prilika da vidimo veći izbor i više novijih njegovih radova, Jedna od najviše čisto skulpturalnih njegovih figura je »Devojka pred kupanjem«, torzo do polovine, u mramoru; ali treba obratiti pažnju kako se i tu i suviše važnosti daje glavi i izrazu lica — s onim osmehom što se budi na usnama, čiji tragovi vođe čak tamo do Verokija, Izražavanje s pomoću naglašavanja samo mase, ili oblika, kao da premaša snagu jugoslovenskih vajara, Medju delima koja se još ponajviše približuju idealu jeste mali »Torzo« u bronzi, od Kršinića, »Iščekivanje« Dolinarovo, izvajano' u glatku sivom kamenu, i statueta jedne devojčice unatrag nagnute, u dalmatinskom kamenu, od Palavičinija, »Mati i dete«, u mramoru, od Lobode, vrlo je nežna i privlačna skulptura u linijama, i potseća na Florentince, ali je glava majke odviše sentimentalizovana, Ne može se poreći ni da su mnogi drugi radovi — Као паprimer ogromna glava »Mojsija« (kao Rođen), ili brončana busta vajkontese Kodrć, ili »Devojka sa gitarom«, u crnom mramoru, sve od Meštrovića, — zanimljivi; ali ostavljaju utisak da, kada predje zadovoljstvo koje izazivaju kao ilustracija ili dekoracija, ne bi ostalo mnogo od onoga osnovnoga što treba da nam da skulptura,

I tu prelazi kritičar na slikarstvo, za koje kaže, da »svedoči o velikoj aktivnosti i o mnogim odjecima onoga što зе тад! па raznim drugim stranama«, »Ono što je ovde ponajbolje, vezuje se za ono što bi se moglo nazvati seljačka umetnost jugoslovenska, s isticanjem dekorativnih mustara; take su mrtve Drirode Marina Tartalje i Ivana Radovića, pa Hegedušićevi „Sajam

u Koprivnici i „Dezerteri — kompozicije Petra Вгајбја па slovenski način; zatim, Dobrovićev „Dalmatinski predeo, i Mrtva, priroda! — Slična Pol Našu — о4' битапомса. Dok

pomno izradjene slike devojaka, od Golubovića, imaju akademskih kvaliteta« ,,, To je ta kritika u »Tajmsu«, osim koje je, još istoga dana (10, aprila), objavio svoj izveštaj i Umetnički Kritičar »Mo rning Post«-a, pod naslovom »Jugoslovenska umetnost — i OSovO« i podnaslovima »Ponovno ocenjivanje njene vrednosti« i »Ivan Meštrović«, Ovaj drugi kritičar, iako spominje ranije Meštrovićeve izložbe u Londonu, pa čak i onu u Rimu (1911), nije dovoljno obavešten, ni o Meštroviću a kamo li o drugim našim umetnicima, pa bi bolje bio učinio da manje operiše sa Kosovom, koje čini odgovornim za »prelerane izraze telesne patnje« kod Meštrovića i njegovih učenika:

~

213