Nova Evropa

belešku o izložbi, sa dve reprodukcije Meštrovićevih radova (>Mojsija«, i »Kralja Aleksandra«); a 14. maja izišao je u velikome američkom dnevniku, koji se mnogo čita i u Londonu, »Christian Science Monitor«, poduži dopis iz Londona od poznatoga kritičara Franka Rutera (Fran к Ви: бес), pod natpisom »Jugoslovenski umetnici u Епбезкој«, Pisac, koji je i ranije, za vreme Rata, pisao o Meštroviću i Rosandiću, poklanja i sada mjima dlavnu pažnju, i hvali njihove izložene radove, kao i vajarska dela njihovih mladjih drugova, pa zaključuje svoj sud rečenicom, da je »očigledno, kad se stavi jedno prema drugom ono što je stvoreno u slikarstvu i u уајагstvu, da se rasni denije izražava tečnije i prirodnije u ovom drugom«. Ipak, i u slikarstvu nalazi »znake пастјопајпоб ође-

ležja«, a raznorodnost tumači istorijskim razvićem:

Tako je njihova seljačka umetnost bila oduvek na vrlo znatnoj visini, ipak jugoslovenska plemena, koja su sada ma okupu kao Jugdosloveni, neimajući za to prilike, nisu nikad osnovali školu slikanja sa potpuno nacijonalnim karakteristikama. Strani osvajači su, od samog početka našeg doba, stalno prekidali svako kulturno razvijanje medju njima; a šta se moglo mnogo učiniti za ovih 10—12 godina otkako su razni krajevi ujedinjeni u jednu kraljevinu? Ova Izložba pruža unutarnje svedočanstvo o tome, da slikari Beograda, Zagreba, i Ljubljane, gledaju poglavito prema Beču i nemačkim umetničkim središtima za svoje uzore, Isto je tako očigledno, da se nijedan slikar naročitog značaja nije medju njima istakao, da udari nacijonalni pečat na njihove pozajmice, te da osnuje školu koja bi se mogla smatrati izrazom svesti slovenske rase u izvesnom smislu. Pri svem tom, prvi su znaci na vidiku, To su kompozicije Krste Hegedušića, koji daje zabavne isečke seoskog života u veselim bojama — donekle na način ranih fHamamnskih slikara —, i Ivana Tabakovića, koji ima krepak crtež i oko za neobične mešavine ђоја, Као 1 zanimljiv način da svoju sliku izgradi oko kakve upadljive arhitektonske tačke, Ružičaste grede na njegovim dvema slikama jednoga mosta preko Moriša izradjene su s odličnim dekorativnim efektom, Medju ostalim umetnicima, Čiji su radovi zanimljivi naročito stoga što sadrže privlačna originalna svojstva koja bi se dala svesti pod ime »slovenski« — kad bi se samo tačno znalo šta ovaj pridev znači kad se primeni na uljene slike —, ističu se Dobrović, Tartalja, Radović.

Medju nedeljnim časopisima, prvi prikaz o Jugoslovenskoj Umetnosti u Tet-galeriji doneo је »Меаг East« {od 17. aprila), čiji je urednik (Montagu Bell) uostalom aktivan član Odbora Jugoslovenskog Društva u Londonu, dakle jedan od priredjivača Izložbe; on Je svakako i pisac članka, u kojem se uglavnom ponavlja ono što već znamo, O preimućstvu skulptura nad slikarstvom, i o drvu kao slavnom materijalu jugoslovenskih vajara, Pored Meštrovića i Rosandića, spominju зе ро-

222