Nova Evropa

i »Devojku«; od Kršinića »Studiju devojke«; od Petra Palavičinija »Don Kihota« i »Mladu devojku«; od Tone Kralja »Hrista na križu« i od Tine Kosa »Radnici«), Ispod slika je beleška o »naročito zanimljivoj Izložbi Jugoslovenskog Vajarstva i Slikarstva«, koja je »tako priredjena da pokazuje kako Meštrović, genijalan kao što je, nije jedini predstavnik umetnosti svoje zemlje, — što treba dobro zapamtiti«; svršujući rečima, da je »ova Izložba najreprezentativnija dosad održana u Zapadnoj Evropi«,

Istoga dana [{3. maja) doneo je i drugi jedan veliki i odlični ilustrovani londonski list »Oountry Life« tri lepe гергоdukcije slika Meštrovićevih skulptura (»Магшба«, »Majku s decom«, »Mojsija«), uz članak Rodžera Hinksa »Jugoslovenska Izložba«, Članak je zanimljiv, i vredi da da prevedemo skoro u celini;

·.. Ovde kod mas, mi imamo običaj da štedmjom tumačimo malu ulogu što je dobri vajari igraju u savremenoj umefnosti, Kako je G. Kason {Casson), u svojoj iemjizi »Neki moderni skulptori« opazio, »u vajarstvu nema mesta za pokušače ili diletante iz dva razlođa: jedan je, skupoća mramora kao materijala, drugi je, skupoća ako se ne uspe i meizvesnost da će dobro delo biti magradđjeno«, To je sasvim tako, donekle; ali, je E u ovome dovoljno objašnjenja i opravdanja za našu uzdržljivost da bodrimo i pomažemo skulptore? — Dve вође pume skulpturš ma Izložbi u Tet-galeriji nameću misao, da štednja ne fumači sve, Jugoslavija nije bogata zemlja; ali kad je jednom rodila vajara Meštrovića, poverila mu je važne radove [7], i još više, ohrabrila ča je da osnuje školu {??) i okupi oko sebe učenike, od kojih su neki naročito daroviti, Saznanje, đa Meštrović mije izolovam pojav, muka nas možda da se pozabavimo još jednom sa pitanjem, да | postoji mstinkt za skulpturu,

Nesumnjivo je i geografija jedam od činilaca; Jugoslavija je zemlja brdovita i wstenovita, — graditelj je tamo klesar, a me slafač cigalja, pa tu nije daleko mi omaj majstor koji zna raditi dletom i rezati kamen, Ova tradicija u rezamju kamena tumači i zašto ве Meštroviću činilo prirodnim da okrene ledja koncepcijama · vajara-modelera, Које 5: vladale XIX stolećem i dostigle svoj vrhunac s Rodenmom, 'xUrodjena želja da mesi testo iz blata mije bila toliko živa u duši jednoga mpastireta rodjena m Dalmatimskom Zagorju, kao u dečku koji je odgojem u širokoj i bogatoj francuskoj dolini, Pa treba uzeti u obzir i psihološke uticaje zemljopisa:; brda ulivaju ljubav za junačko i ogromno, dok nas ravnica vaspitava za mirnije predstave i navikava više na Rkontem;plaTivni život,

Moja izvina, što zastajem toliko kod fizičkih okolmosti, bila bi u tome što se, po mom mišljemju, i suviše govorilo o mekakoj vizamtijskoj pozadini jugoslovenske umetnosti, Monumentalna skulptura, u kojoj se savremeni Jugosloven — kako se čini — najradije izražava, nije bila

225