Nova Evropa

brami od nepozvanih kritičara i njihovih neumesnih ршбоуога, Ža njim je i Fridrih napisao svoje objašnjenje Elegija (u »Athenaum<«-u), koje je docnije proširio prikazujući Geteova Dela (u »Heidelbergische Jahrbicher der Literatur«, 1808), dok se je Vilhelm još u svojim berhinskim predavanjima {»”Uber schone Literatur und Kunst«, 1802/3) ponovo vratio ma ovaj predmet, te stavljao i slavio Getea kao tvorca prave moderne elegije po antičkom uzoru, Uostalom, kao što je poznato, ovi sudovi braće Šlegi o Elegijama i drugim Geteovim delima učinili su, pre svega, da se u Nemačkoj ustali i odomaći mišljenje o Geteu kao pesniku, te da ovaj veliki pesnik na početku XIX stoleća postane »prorokom u svojoj otadžbini«,

Kao Šiler i braća Šlegi sudili su o Elegijama od Geteovih velikih savremenika jedino još Šeling (»РАЏозорћје der Kunst« 1802/3) i Humbbolt, koji još 1833 (u pismu jednoj mwprijateljici) govori o moralnom uticaju poezije koja »požudama uzima ono što Je materijalno, a čistotom obvija slike mašte«, primenjujući ovo svoje objašnjenje na Rimske Eleđije; »Wollte man diese Dichtungem verdammen, so miiszte mam das halbe Alterthum m die Verdammisz ziehen, Man hat aber limgst gefihlt, dasz man dadurch der Sittlichkeit nicht n(itzen, und der Poesie und dem guten Geschmack schadem wirde«, Ali je bio loše obavešten Humbolt, kao i Šiler, uveravajući ovoga po izlasku опе зуезке »Нога« (и pismima Šileru od 28, jula i 4, avgusta 1795), da ima pravo kad misli da protivu Elegija mema prigovora. Naprotiv, i uža i šira okolma Geteova, u svojoj velikoj većini, bila je sablažnjena, i zamerala je Šileru što je u »Hoталпа« ustupio mesta ovakoj »summjivoj literaturi« (»doch eigemtlich elendes Zeug« — Humboltov navod reči pisca Gedike, u pismu Šileru od 15, avgusta 1795), Sam Herder treba da je rekao: »Er habe der Frechheit ein kaiserliches Insiegel aufgedrickt, — die Horem misztem mun mit einem u gedruckt werden«, — bar kako izveštava pisac Betiger (Bottiger) prijatelja Šulca {u pismu od 27, jula 1795), koji ujedno kaže i kako su u Vajmaru »alle ehrbaren Frauem emport iiber die bordellmaszige Nacktheit«, našto Šulc odgovara {13. septembra 1795) s potsmehom za »\Wfeimar, das zarte«, koji su Geteove Elegije »so sehr m Aufruhr gesetzt«, i liče; »O, der weiblichen und mdmnlichen Abdeciten!,,.« I sama Gospodja Štajn priznavala je {u pismu Loti Šiler, od 27, jula 1795), da »za takovu vrstu pesama пета smisla«: »Ich glaube, dasz sie schon simd, sie thun mir aber nicht wohl«, — utoliko pre što mju »nekadašnji prijatelj verovatno nije smatrao dostojnnom« da ih i njoj da na čitanje pre nego što ih objavi {u pismu Loti Šiler, od 7, novembra 1794), Očigledno Je пезато сео Мајтаг bio uzrujan ovim dogadjajem mego i bliža # dalja Hterarna okolima, i verovatno je Bagezn {Baggesen, u pismu prijatelju

253