Nova Evropa

živeo, Varali su se ı Herder i Gospodja Štajn, dva glavna prijatelja Geteova u to doba, da je Gete u Italiji »postao čulan«, — om je fo bio oduvek; čulam u dobrom smislu, jer ko bi mače ispevao sve ome lepe pesme! Nego sad mu se opet jedmom ukazala prilika — ona »boŽžica prilika (Gelegemheit)« iz V Elegije —, kao nekad u Sezenhajmu, kad je poznao Frideriku, ili odmah zatim u Framkfurtu, kad se zaljubio и Lili; ukazala mu se baš onako ikako je opisuje u V Elegiji:

.,ein braunliches Miadchem, die Haare Fielen ihr dunckel und reich iber die Stime herab, Kurze Locken ringelten sich ums zierliche Hilschen, Ungeflochtenes Haar krauste vom Scheitel sich auf, —

u osobi Kristijane Vulpijus, Samo što je om sad bio potpuno »Zreo« za Ovu »priliku« u svakom pogledu, i za ljubav koju mu je oma domela, pa ona mije samo ostavila traga и Ејебтата 1 drugim pesmama već ga је ођихеја зуеба i vezala za ceo život,

Deset šturih godim4 u Vajmaru bilo je dosta za zdrava i čulna čoveka 'kalkav je bio tada Gete, za čoveka čija je glavna од ка — kraj зуе пјебоуе gemdjalmosti, koja ga Je odvajala od ostalih, — bila i ostala u tome, da je prevashodsittvemo č o v e M, i da voli sve što je čovečmo i čČovečamsko, U svojim punim muškim godinama, on je morao osetiti neprirodmost svoga položaja i držanja u onom malom gradu, morao zasititi se društva koje Je — podražavajući navikama framcuske aristokratije ı nemačkih dvorova omogša doba — dopuštalo sebi svaki dvosmislenmi odmos + svaki nemoral pod lažnim imemom, Nikom tu nije padalo ma um da se sablažnjava, što udate žene provode ljubav sa ličmostima, od ugleda; dili obrnuto, što ličnosti od ugleda i maju siromašne udovice i sobarice za metrese. Čal i filozofi i profesori, a osobito omi pobožni medju njima, Živeli su u konkubimatu sa svojim služavkama i gazdanicama pred svačjim očima, U Vajmaru, sam Hercog išao je primerom mapred, poznat sa svojih ljubavničkih роду а, а ipak je savetovao mprijatelju-pesniku, da Elegije — iz »moralnih« razloga — me olbjavljuje, tako da je to izazvalo čak Gospodju Štajn đa se njegovoj brižnosti podsmehne {u pismu Gospodji Šiler): »V\/ie итвзетеп gnadigsten Herm just emem Moment diese pedamtische Sittпећке dberfallem hat, begredfe ich micht« Sve je bilo u toj sredimi dozvoljeno — za. zabavi i razonodu, ali ne i s uzimanjem konzekvemc4 za spoljne odnose i za Javno »dostojamstvo«„ Kad je Geteu ovakav život pun konvencijonalnih laži i neiskremosti dojadio, on je pobegao u Italiju, nekazujući nikome ni reči, i ostao tamo dve igodime, Toliko mm je bilo taman dosta da se osveži i preporodi, upravo da dodje i: sebi i bude opet svoj, A kad se vrabto iz Italije {polovinom 1788), sa čvrstom namerom da otpočne drugi život, on se nije dušo predomišljao:: sretnuvši,

255