Nova Evropa

već na dve-tri nedelje po dolasku, u vajmarskom parku, mlađu cvećarsku тадтси 04 23 бофие, Ки јапи Ушријиз, оп ји је zadržao ij mije više puštao od sebe, Pa зе — docnije — i venčao s njome, nehajući za negodovanja starih prijatelja i skandalizovanje dvorskih dam4, Mnogi podaci, osobito u pismima, koje bi teško bilo ovde sad navoditi {ali koji su svima pristupačni u velikoj literaturi o Geteu), svedoče jasno, da je Gete »s predumišljajem« mačinio sebi od Kristijane ljubovcu, pored domaćice, 3 da ju je voleo više i srdačnije nego sve ostale žene, srećam j zadovoljan pored mje i pored sina kojega mu je rodila. Šta je tu onda prirodnije nego da taj najveći ljubavnik medju pesnicima, i majbolji prigodni liričar (»Gelegenheitsdichter«), svoje »najčulnije« pesme ispeva u slavu ove svoje ljubavi, dok je s mjome proživljavao svoje medeme mesece i godine? I šta je tu Gete kriv, da se nije svidjalo visokome društvu vajmarskom, i pesniku Alksimgeru, što on o sebi, a heksametrima i pemtametrima, »priča na otbvorenome trgu radosti doživljene u ljubavnom zagrljaju«!,., Dabogme, Gospodja Štajn imala je razloga da se ljuti što joj.se prijatelj »srozao« i postao »prost« u Italiji; a i Herder — koji je, posle Getea, putovao u Italiju Као 6056 duhovitoga kvazimoda фотћега ПаЊегба, ч istim kočijama sa metresom ovoga, — озебао је Verovatno, ponajbolje iz Elegija, kolika mu opasnost preti da da nova »prilika« otudji od starog prijatelja. mače, u Vajmaru je svako dovorio o tome, da зи (Како рбе Венбег 5шси, и зротепиtome pismu) »die meistem Elegiem bei semer Ruckkunft im ersten Rausche mit der Dame Vulpius geschrieben, Engo —« Ergo, da završimo. I kad je »prvi zanos« prošao, odmos

prema Kristijani ostao je, i učvrstio se; a odnos prema Gospodji Štajn, i drugim starim prijateljima u Vajmaru, izmenio se i ohladneo, Pouzdamo je svakako, i to će ostati zabeleženo uz Rimske Elegije: da ih je Gete doživljavao i pisao u pumoj muškoj i stvaračkoj snazi, na vrhuncu svoje zdrave čulnosti i pesničke intujicije, najivno i bez primisli, iz čistoga srca, опако kako Šiler za njih kaže: »vezujući duh sa srcem«; ili još bolje, kako je sam Gete.za njih i za sebe tada rekao:

Nos Veneram tutam comcessaque furta camemus,

Inque meo mullhum carmine crimen erit —

I isto je tako pouzdano, da je bio srećam dok ih je pisao i doživljavao, jer je o mjima sam mislio * kasnije {1815) govorio:

VWie wir einst so wgdMickilich warenl

'Miissen jetzt durch euch erfahrem.,

A on je to ipak morao najbolje znati; pa nama ne ostaje drugo, i bolje, do da ih čitamo i opet čitamo, i njima se nasladjujemo. M. Ć.

256