Nova Evropa

поредо поред других западних елемената и утицаја, значило је позитивно и интензивно обраћање новој немачкој књижевности и филозофији читаво откриће, а донекле и одвраћање од ранијих узора, например у Русији и Пољској од Француза, те замењивање француског »масштаба« немачким. То замењивање, и то одвраћање, вршени су у току прва два деценија прошлога века дуготрајним литерарноестетским полемикама, упорним борбама за и против француског рацијонализма и псеудокласичког правца. У Русији, а и код Пољака, отворили су широм врата за разумевање немачке књижевности и Гетеа Шелингова филозофија и естетика, те предавања и књиге браће Шлегл, делом непосредно а делом с помоћу књиге »Ре | АНетабпе« (1813) Госпође де 5га6!. Ова чувена књига, која је почивала углавном на обавештењима браће Шлегл, револуцијонирала је, уосталом, литерарно мишљење и у самој Француској у корист немачке литературе и романтике, а проузроковала је читав преокрет у модерној светској књижевности, и тек тако је постао пут слободан за утицај Гетеа у свима правцима и на све стране. За Словене — особито Русе и Пољаке — водио је овај пут, истовремено са Гетеом, и до Шекспира, Дантеа, Сервантеса, Калдерона, Омира, дакле до универзалне поезије уопште.

Ово продирање Гетеа и гетеовског духа међу Словене значи још и нешто више, ако се посматра са гледишта словенског културног препорода, са гледишта дизања Словена на виши културни нивб и улажења њихова у општу европску културну заједницу. Оно значи настајање свести свога властитог нацијоналног и културног ја, своје историјске улоге и својих задаћа у будућности. Оно значи отварање нових духовних и естетских, па и политичких, видика. И није случај, да је баш ово раздобље немачког идеализма толиком силином захватило словенски духовни живот, те да су филозофско-естетски и научно-методички изданци тога доба деловали изграђујући и препорађајући: за то је био, пре свега, повољан историјски моменат; а затим околност, да је то раздобље имало назирање на свет као ниједно иза њега, те да је и поезија његова доиста била оно што је независно од свакога стила, у реализму као и у идеализму, т. ј. била је огледало света. Напокон, напосе на развојно-психолошки млађе и зато узбудљивије Словене, имало је ово раздобље знатног утицаја и зато што у њему није превлађивало западноевропско рацијоналистичко, а касније опет критицистичко, основно расположење, него је почивало на темељима контемплативног и живог чувствовања и на естетској и филозофској концепцији маште.

263