Nova Evropa

Да пређемо сад мало на другу једну занимљиву историјску чињеницу, наиме на важност спољних, колективних и социјолошких, фактора који су допринели да у суду и оцени савременика од Гетеа начине великог песника и уметника. Код Немаца је Гете освојио терена као велик песник тек на почетку прошлога века, код Словена и Романа још много касније; али кад је и где је он једном ушао у светску књижевност, ту је остао, баш као и Шекспир, Калдерон, Данте. А иронија је историје, да је он на ово своје репрезентативно место дошао литерарно-критичким настојањем баш оних вођа романтике — у првом реду браће Шлегл и Шелинга — са којима је често, особито у својим епиграмима, врло нељубазно поступао. Баш са процватом романтичког филозофског и литерарног идеализма утврђен је Гетеов положај на врхунцу немачке књижевне јерархије, па и његово високо место у светској књижевности. Не мање је и пут Гетеове уметности међу Словене одређен и прокрчен посредништвом романтичара, који су је лансирали преко граница Немачке, како на Запад тако и на Исток и Југ. »Разговори о песништву« (1800) Фридриха Шлегла, например, тај програм и та поетика романтичне поезије, настали су на живој подлози Гетеова деловања, и песништво Гетеово је за њих значило остварење идеала поезије уопште, а понаособ идеала синтезе специфичне антике са специфичном модерном, — идеала прогресивне универзалне поезије. Са том оценом и под том марком прешло је име »СОоефће« границе немачког културног рејона.

Али тамо, иза граница, код Словена, пут Гетеова продирања није био једнак. Као код свих немачко-словенских веза и односа уопште, тако и с обзиром на Гетеа треба разликовати две у многоме различите сфере. У првој сфери, коју бисмо могли означити као староаустријско културно подручје, а која обухвата поглавито Чехословаке и Југословене, било је обраћање немачкој култури, па дакле и Гетеу, аутоматска и природна последица заједничког географског и културног подручја, културне симбијозе, поглавито услед деловања заједничких просветних и културних установа и сличних струја и метода образовања. Што значе Беч и бечка предавања браће Шлегл, и бечки романтични часописи »Аћепашт« и други, за чешки и југословенски романтицизам и препород, није потребно овде нарочито износити, јер су те ствари довољно познате и проучене (Мурко). У другој сфери немачког, и поименце гетеовског, утицаја на Словене, где није било те културне симбијозе (Русија, Бугарска), или је било тек повремено и деломично (например за Пољаке и Украјинце), те у којој су постојали и дејствовали немачки културни елементи непосредно и на-

262