Nova Evropa

mišćivamju sirovina i pri diobi pijaca, i to tako da se sve astimske potrebe zadovolje, i да to iskorišćivanje sirovina i pijaca ne predstavlja pljačku i zarobljivanje naroda kod kojih se takve sirovine i pijace nalaze, To je kardinalno pitanje, jer radi sirovm4 i pijaca 1 dolazi do svakovrsnih — najblaže rečeno — пеreda, Pretpostavlja se, dakle, dvoje: eliminiranje profiterske eksploatacije, i sporazum, Može li se tako nešto očekivati? Odgovor smo dali — i obrazložili ga — malo prije, u vezi s prvim pitanjem, rekavši da u kapitalizmu ne može biti privredno-političkih radnja bez profiterske zainteresovanosti; a tu onda nastaje novo pitanje: kakva bi to bila planska privreda, ako medju državama ne bi bilo plana, te ako bi države unutar svojih gramica radile što budu našle za potrebno? Koliko. će biti trajna i efikasna planska privredna politika pojedinih država, kad medju njima traje i dalje anarhija? Plansko bi postupanje, iunutar pojedinih državA, tražilo zaštićivanje u obliku carma i drugih zaštitnih mjer4, a izvoz bi se, дабобте, 1 дајје kretao u pravcu stranih tržišta, koja bi opet bila zaštićena; šta bi tad radile države, kad ne bi mogle plasirati svoju robu ili svoj kapital? — Došlo bi opet do privrednog sloma, usprkos planskih poteza umutar bezbrojnih država ı državic4, Ili zar da pretpostaушпо петобиби зфЕуат, да države uspiju izgraditi stopostotnu autarkiju, i da ne budu morale ništa izvoziti? ,..

Po našem mišljenju i uvjerenju, planski postupci pojedinih država ne bi postičli ono za čim mora da ide planska privreda. Zato je sumnjiva mogućnost uporednog življenja kapitalizma i istinske planske privrede. Vjerojatno je, da će se planske radnje wnutar država ustaviti kod svakojakih privrednih kontrola {od strane države), i kod takvih planskih postupaka koji neće dirati u suštinu kapitalizma; a zbroj tih i takvih kontrolno-planskih radnja još ne sačinjava plansku privredu, Ostaju osnovni pokretači anarhičnih stanja ı društvenih poremećaja.

Daljnji je problem ovaj, Budući da prava planska privreda (t, j. takova koja bi imala da eliminira nestalna i opasna socijalna stanja, ali da ne stvori zvaničnu socijalnu močvaru) traži, da se po planu producira, dijeli i uzima {ako bude potrebno), i to prema takozvanom socijalnom načelu, to je za prosudjivanje mogućnosti planske privrede u kapitalizmu važno pitanje kšlasme podjele društva, Osim toga, bio bi potreban jedam vrhovni arbitar, koji bi bio nezainteresovan u klasnim sporovima, tojest koji bi htio i mođao da bude objektivan, To bi jedmo mogla da bude država. Ali — je li ona uistinu klasno objektivna? — Država sve to više uzima na sebe razne komplikovane ekonomske i socijalne zadaće, pa će na nju biti još jači juriš zamteresovanih бгира, jer će se svaka grupa truditi da država uzme u obzir njihove, specijalne, grupne interese. Nema nade da bi država mogla biti klasno neutralna, dok

270