Nova Evropa

и за тако кратко раздобље... Слободна привреда поступно прелази у стање све веће укочености, тако да практично не може више да функцијонише капиталистички принцип утакмице и одабирања... Основно друго начело капитализма, слободна трговина, заједно с идејом светске привреде, практички је одстрањено царинским зидовима и тежњама к аутаркији... Капиталистички развој довео је до такве подвојености између својине и немања својине (Везих цпа МећЂезћу) да се стварно ова подвојеност не може даље повећавати. Слободна привреда нема више вођа, нема више идеја које би могле загрејати и одушевити, — она се претвара у скуп бирократских установа... Држава све више спутава привреду... Изградњом демократије, држава се фактички претвара у организацију сазрелих маса народа, а заједно с тиме држава се идентифицира са социјалним покретима противу капитализма који избијају из народних маса. Држава и народ истичу нове идеје и нове вође... Садашња генерација повлачи се испред кризе, место да јој срчано стане на пут... Уместо активне капиталистичке привреде, — покушај освајања државе од стране маса народа бескућника и сиромаха, завршетак демократије као идеје, истицање нових јаких личности и нових идеја.. «

Такво је, према формулама Фрида, стање ствари (»>аег Таезћапа). А ево, укратко, и његово објашњење (»Deu«штв«) са прогнозом. У даљем току догађаја, »држава ће се идентификовати са социјалним (протукапиталистичким) покретом, учиниће последњи одлучни јуриш на привреду која му се неће моћи да одупре. Као за време Бизмарка пошта и железнице, тако ће вероватно прећи у државне руке оне велике привредне установе које су за то саме по себи сазреле, а то су велики консерни, трестови, картели, и синдикати. Доћиће и до обрачунавања са богаташима. Привреда као целина добиће оквир плана; она ће тежити нацијоналној аутаркији...« Није све ово. баш потпуно ново и оригинално; то су идеје које такорећи »лебде у ваздуху«, али је понекад ново образложење како се оно јавља код Фрида. Има ту пуно драгоцених и поучних података и мисли, у које вреди ући мало дубље.

Књига Фрида раздељена је на пет делова: »Историјска мисија«, »Духовни резултат«, »Социјални резултат: провалија«, »Слом«, и »Расуло светске привреде«. Мисли горе изнесене, које су основне тезе Фридове, узете су из првог дела, који представља одличан и веома пластично изведен преглед историје техничких проналазака, те економског и социјално-политичког развитка капиталистичког света за последњих 150 година (1780—1930). Две схеме и један дија-

274