Nova Evropa

грам приказују повезаност основних чињеница и чинилаца историјских, ритам привредних криза и конјунктура, и постанак једног типичног консерна (1. 6. - Farbenindustrie). Друга схема је веома сликовита; наиме, поједина предузећа и привредне организације приказани су као реке које се сливају, претварајући се најзад у огромну моћну водну артерију. Она може још једино да се, попут неколико других исто тако моћних привредних река, улије у море, тојест у грандијозни организам социјалне привреде (»G em einwirtschafit«). _ Новац заповеда, новац влада. Није више човек, као некада код софиста, мера свију ствари, него је то новац, и то новац савремене кредитне привреде. Ми смо данас још много даље на путу који је некада приказао Симел у својој »Филозофији новца«. »Новац све више утиче на „стил живота у духу његове Мматеријализације (Мегтзасћиоћипб). Хладни, материјалистички, и бездушни појам новца увукао се као нека врста зида између људи, те их је раздвојио. Привредни живот укочио се као нека врста апстракције, крв се потпуно претворила у дух, привредни посао обавља се с помоћу рачунице на арку хартије; чист рачунски појам новца као платежног средства, невезана више ни за што реално, влада над привредним човеком, затвара у чауру и последње остатке душе и осећања. Производња се ствара на основу „квота: и науке о књиговодству и управљању предузећа, пласирање удешава анализа тржишта... Богат човек сања орају сигурнообезбеђенеренте (утакмица и ризик искључују се!); сиромах напротив налази своју срећу у универзалној радњи (М/атепћаш5)... Последња реална веза између човека и предмета потрошње ишчезава.. « М Фрид ту наводи сјајан пример безличног, сваком другом идентичног лонца, који ће домаћица купити без љубави, пажње и интереса, па ће га за који дан равнодушно избацити на ђубриште. Човек губи у новоме друштву овог бедног капиталистичког епигонства сваку вредност, сем новчане, и сваку индивидуалност. ИМ о личности поставља се питање: шта кошта» Исто тако у љубави, у браку и породици, завладали су бездушни односи: сваки (и свака) су заменљиви, сасвим као лонац или новчаница. У државном животу, систем једнаких избора са пропорцијоналним представништвом свих група које постављају нумерисане» потпуно безличне листе кандидата, на сличан начин уништава личност, индивидуалну вредност, оригиналност, каквоћу, на чије место долазе количина, број...

Међутим, човек је ипак још »жив«, те »настаје протупокрет ду ше«, тежња да се друштво и појединац врате од »имати ка бити«. Јавља се ирацијонално,

275