Nova Evropa

Далмацију Леонардом Фосколом. Овај је 16. марта 1648 опколио Клис са јаком четом од 7000 људи, између којих је било до 1200 Пољичана. Навала је била жестока и трајна. Турска је војска била аметом потучена, а дне 31. марта Клис се је предао у хришћанске руке. У својем извјештају од |. априла 1648, провидур Фосколо истиче и хвали ванредно јунаштво Пољичана при освојењу Клиса. Али је ово пољичко јунаштво скупо стајало, јер су Турци, који су узмакли с Клиса, одмах промислили како ће се крваво осветити Пољичанима. Под водством Тофан-паше провалише са 6000 војника преко Жрновнице у средња Пољица, и све што им је дошло под руку до села Гата поубијаше и попалише. Ишла је за њима у потјеру одабрана чета од 200 Пољичана под водством храброга Стјепана Бобетића, војводе Јурја Кулишића и Петра Кулишића, те непрестанце страга наваљивала на душмане. На црни глас да су Турци провалили у Пољица, прикупи велики кнез Павић пољичку војску, спусти се низ Мосор у Гату и ту се упусти у крваву борбу. По сталном приповједању у Пољицима, побједи је много допринијела млада заручница Петра Кулишића, гиздава дјевојка Миле Гојсалића из Костања, која је — попут библијске Јудите — обукла на се свечано рухо, увукла се до шатора Тофан-паше, запалила турску барутану, гдје погину Тофан-паша, а и она, али је тим помела турску војску коју храбри Пољичани стјераше на тјеснац Илијинац, те је стрмоглавише у провалију Закучен а да ниједан није изнио главе на рамену.

Испред страха турске освете морали су Пољичани тражити од Млечана трајну помоћ за обрану. У то име обвезали су се плаћати Дужду Млетачкому годишњи данак (трибут) од 200 гроша (данашњих 450 динара), као и то да ће они припомоћи Млецима у вријеме ратовања. То су Пољичани испунили, кад су у рату Кандије (1644—1669) војевали под млетачком заставом. Исто тако у рату на Мореји (1684), у навали под Сињом (1685), и под тврђавом на Задварју (исте године). Пољичани су увијек учествовали и одликовали се храброшћу, што им нису заборавили кивни Турци, те из освете (1686) навалише са 6000 људи под водством Перут-паше у горња Пољица преко Доца и Сријана, да их сразе са земљом. Јаук и лелек настао је у пучанству. Подигло се мушко и женско, младо и старо на отпор, и борбу на смрт или живот. Грабиле се пушке, ножеви, сабље, косири, све што је убојита дошло до руку. На челу обране био је одважни поп Јурај Пезељић, који је својим ханџаром посјекао 36 Турака, док га душманско пушчано тане не погоди у прса. Када му је тијело почело падати к земљи, да охрабри своју чету која је гледала на

595